Википедија

Муамер ел Гадафи — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 132:
{{главни|Војни преврат у Либији 1969.}}
 
Популарност Идризове владавине је знатно опала краје шездесетих година; то је погоршало либијске традиционалне регионалне и племенске подјеле [[унитарна држава|централизацијом]] [[федерација|федералног система]], како би се искористило нафтно богатство земље.{{sfnm|1a1=Harris|1y=1986|1p=14|2a1=Blundy|2a2=Lycett|2y=1987|2p=52|3a1=Kawczynski|3y=2011|3pp=15–16}} Корупција и укоријењени систем патроната били су широко распрострањени широм нафтне индустрије.{{sfnm|1a1=Blundy|1a2=Lycett|1y=1987|1p=51|2a1=Kawczynski|2y=2011|2p=136}} Арапски национализам био је све популарнији, а протести су букнули након египатског пораза у [[Шестодневни рат|Шестодневном рату]] 1967. године са Израелом; Идризова администрација је виђена као произраелска због веза са западним земљама.{{sfnm|1a1=Vandewalle|1y=2006|1p=70|2a1=Kawczynski|2y=2011|2pp=16–17}} Противзападни немири избили су у Триполију и Бенгазију, док су либијски радници затворили нафтне терминале у знак солидарности с Египтом.{{sfnm|1a1=Vandewalle|1y=2006|1p=70|2a1=Kawczynski|2y=2011|2pp=16–17}} [[Централна обавјештајна агенција]] (ЦИА) изразила је очекивање да ће до 1969. године сегменти оружаних снага покренути преврат у Либији. Иако су изнијете тврдње да су знали за Гадафијев Покрет слободних официра, у то вријеме су тврдили да не знају, наводећи да надгледају револуционарну скупине Црне чизме [[Абдул Азиз Шалхи|Абдула Азиза Шалхија]].{{sfnm|1a1=Blundy|1a2=Lycett|1y=1987|1p=53|2a1=Kawczynski|2y=2011|2p=19|3a1=St. John|3y=2012|3pp=139–140}}
Мала група официра предвођена Гадафијем је [[1. септембар|1. септембра]] [[1969]]. извела државни удар против краља [[Идрис I од Либије|Идриса]], који је протеран у [[Египат]]. Нови режим, на челу са [[Револуционарни командни савјет (Либија)|Револуционарним командним саветом]] (РКС), укинуо је монархију и прогласио нову Либијску Арапску Републику. Гадафи је избио на површину као вођа РКС и на крају постао ''-{[[дефакто|de facto]]}-'' председник државе. Гадафи се спомиње у владиним саопштењима и званичној штампи као ''„братски вођа“'' или ''„водич“'' Првосептембарске револуције.
 
Средином 1969. године, Идриз је љетовао у Турској и Грчкој. Гадафијеви Слободни официри су видјели ово као прилику за рушење монархије, покренувши „операцију Јерусалим”.{{sfnm|1a1=Bearman|1y=1986|1p=52|2a1=Kawczynski|2y=2011|2p=18}} Дана 1. септембра, заузели су аеродроме, полицијска складишта, радијске станице и владине канцеларије у Триполију и Бенгазију. Гадафије је преузео контролу на касарном Берка у Бенгазију, док је Омар Мехеиша заузео касарне у Триполију, док је Џалуд заузео градске противавионске батерије. Квелди Хамеиди је послат да ухапси крунског принца [[Хасан ел Сенуси|Хасана ел Сенусија]] и да га примора да се одрекне свог права на пријесто.{{sfnm|1a1=Harris|1y=1986|1p=14|2a1=Blundy|2a2=Lycett|2y=1987|2p=57–59|3a1=Kawczynski|3y=2011|3p=18}} Нису наишли на било какав озбиљан отпор и имали су мање сукобе са монархистима.{{sfn|Kawczynski|2011|p=18}}
За разлику од осталих војних диктатора, Гадафи није унапредио себе у [[генерал]]а након освајања власти, али је прихватио церемонијално унапређење од [[капетан]]а у [[пуковник]]а. Ово је прилично чудно у западним војскама, да пуковник може да влада земљом и служи као врховни командант њене војске, али према Гадафијевим речима, либијским утопијским друштвом влада народ, тако да му није потребна велика титула или врховни војни чин.
 
Када је Гадафи уклонио монархистичку владу, прогласио је оснивање [[Либијска Арапска Република|Либијске Арапске Републике]].{{sfnm|1a1=Bearman|1y=1986|1p=55|2a1=Harris|2y=1986|2p=15}} Обраћајући се народу путем радија, прогласио је прекид „реакционарног и корумпираног” режима, „смарада који нас је све згрожавао и ужасавао”.{{sfnm|1a1=Bearman|1y=1986|1p=54|2a1=Harris|2y=1986|2p=14|3a1=Blundy|3a2=Lycett|3y=1987|3pp=59–60|4a1=Kawczynski|4y=2011|4p=18}} С обзиром да се у преврату није проливена крв, у почетку је кориштен назив „Бијела револуција”, иако је касније преименована у „Првосептембарску револуцију” по датуму на који се догодила.{{sfn|St. John|2012|p=134}} Гадафи је инсистирао на томе да преврат Слободних официра представља револуцију, која је означила почетак великих промјена у друштвено-економској и политикој природи Либије.{{sfnm|1a1=Bearman|1y=1986|1p=56|2a1=St. John|2y=2012|2p=159}} Прогласио је да револуција значи „слободу, социјализам и јединство”, а током наредних година спроводио је мјере како би то и постигао.{{sfnm|1a1=Bearman|1y=1986|1p=62|2a1=Harris|2y=1986|2p=15|3a1=Blundy|3a2=Lycett|3y=1987|3p=64|4a1=St. John|4y=2012|4p=148}}
Гадафијево остајање на месту пуковника док врши контролу над земљом није нови концепт међу диктаторима. Гамал Абдел Насер је остао пуковник након освајања власти у Египту, док [[Џери Ролингс]], диктатор [[Гана|Гане]], није имао већи војни чин од поручника.
 
=== Консолидовање вођства: 1969—1973. ===
 
Дванаест чланова Централног комитета Покрета слободних официра прогласило је себе [[Револуционарни командни савјет (Либија)|Револуционарним командним савјетом]] (РКС), владом нове републике.{{sfnm|1a1=Blundy|1a2=Lycett|1y=1987|1p=63|2a1=Vandewalle|2y=2008|2p=9|3a1=St. John|3y=2012|3p=134}} Поручник Гадафи је постао предсједавајући РКС-а и дефакто шеф државе, унаприједио се у чин пуковника и постао врховни командант оружаних снага.{{sfnm|1a1=Harris|1y=1986|1p=15|2a1=Blundy|2a2=Lycett|2y=1987|2p=64|3a1=St. John|3y=2012|3p=134}} Џалуд је постао премијер,{{sfn|Blundy|Lycett|1987|p=91–92}} док је цивилни Савјет министара на челу са Салаиманом Магрибијем основан како би спроводио политику РКС-а.{{sfnm|1a1=Harris|1y=1986|1p=17|2a1=Blundy|2a2=Lycett|2y=1987|2p=63}} Административна пријестоница Либије је из [[Ел Баида|Ел Баиде]] премјештена у Триполи.{{sfn|Bearman|1986|p=71}}
 
[[Датотека:Flag of Libya (1969–1972).svg|мини|лево|Застава Либије коју је користила Гадафијева влада од 1969. до 1972. године]]
 
Иако је теоретски РКС било колективно тијело које је одлуке доносило конзензусом, Гадафи је ипак доминирао тијелом;{{sfn|St. John|2012|p=134}} појединци су покушавали да обуздају оно што су сматрали његовим испадима.{{sfn|Kawczynski|2011|p=20}} Гадафи је постао јавно лице владе, а идентитети осталих чланова РКС-а јавно су откривени тек 10. јануара 1970. године.{{sfnm|1a1=Vandewalle|1y=2006|1p=79|2a1=Vandewalle|2y=2008|2p=9|3a1=St. John|3y=2012|3p=134}} Углавном су то били младићи (обично сеоског) радничког и средњег слоја, без универзитетске дипломе; на тај начин су се разликовали од богатих, високо образованих конзервативаца који су претходно управљали земљом.{{sfnm|1a1=Harris|1y=1986|1p=38|2a1=Vandewalle|2y=2006|2p=79|3a1=Vandewalle|3y=2008|3p=10|4a1=Kawczynski|4y=2011|4p=20}}
 
Преврат је завршен, РКС је наставио са својим намјерама да консолидује револуционарну влади и модернизује земљу.{{sfn|St. John|2012|p=134}} Из политичке и оружаних снага су протјерали монархисте и припаднике Идризове династије Сенуси.{{sfnm|1a1=Vandewalle|1y=2008|1p=11|2a1=Kawczynski|2y=2011|2pp=21–23}} „Народни судови” су основани ради суђења разним монархистичким политичарима и новинарима, од којих су многи затворени, а ниједан није погубљен. Идриз је у одсуству осуђен на погубљење.{{sfnm|1a1=Bearman|1y=1986|1p=71|2a1=Harris|2y=1986|2p=16|3a1=Blundy|3a2=Lycett|3y=1987|3p=62}}
 
У мају 1970. године, Револуционарни интелектуални семинар одржан је како би се интелектуалци ускладили са револуцијом,{{sfn|Harris|1986|p=17}} а исте године је Законодавни преглед и допуне објединио секуларни и религијске законе, уводећи [[шеријат]] у правни систем.{{sfn|Harris|1986|p=16}} Владајући декретом, РКС је задржао монархистичку забрану оснивања политичких странака, а у мају 1970. су забрањени [[синдикат]]и, а 1972. су забрањени штајкови радника и суспендове новине.{{sfnm|1a1=Harris|1y=1986|1p=17|2a1=Blundy|2a2=Lycett|2y=1987|2pp=63–64|3a1=Vandewalle|3y=2008|3p=11|4a1=St. John|4y=2012|4p=153}} У септембру 1971. године, Гадафи је поднијео оставку, али се вратио на свој положај за мјесец дана.{{sfn|Blundy|Lycett|1987|p=91–92}} У фебруару 1973. године, поново је поднијео оставку и поново се вратио за мјесец дана.{{sfn|Blundy|Lycett|1987|p=85}}
 
==== Економске и социјалне реформе ====
 
== Политика ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Муамер_ел_Гадафи”