ВТЦ Тренер — разлика између измена
Нова страница: {{Цивилни авион |име =ВТЦ Тренер |слика = |ширина_слике = 290п |опис_слике… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 23. октобар 2019. у 21:42
ВТЦ Тренер је двоседа једрилица, дрвене конструкције намењена обуци летача. Пројектовала га је ЛИБИС (Леталски институт Бранко Иванус Словенија) а производила се у ВТЦ (Ваздухопловно техничком центру) из Вршца.
| ВТЦ Тренер | ||
|---|---|---|
| Општи подаци | ||
| Намена | једрилица за обуку | |
| Посада | 2 | |
| Порекло |  Југославија
| |
| Произвођач | Ваздухопловни технички центар Вршац | |
| Први оператер | Ваздухопловни савез Југославије | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
Пројектовање и развој
Ваздухопловни савез југославије (ВСЈ) је 1960. године расписао конкурс за једрилицу класе Стандард. На конкурсу су узели учешћа инжењери Младен Берковић и Валтер Кучера са својим пројектом кога је прихватио Институт ЛИБИС и кренули са израдом прототипа под називом ЛИБИС 18. На аеродрому код Љубљане је извршен први пробни лет 20. октобра 1964. године. Ова једрилица је била класичне градње направљена од дрвета. Прења ивица крила је била управна на осу једрилице и била је ојачана торзионом кутујом. Примењени аеро профил је био NACA 63, па је једрилица имала боље перформансе на мањим брзинама. Овај прототип је већ следеће године 1965. учествовао на светском једриличарском првенству у Великој Британији. Пошто једрилица није добила одобрење за серијску производњу из ВСЈ је саветовано да се ова једрилица препројектује у двосед који би служио за обуку пилота и замени дотрајале једрилице Рода којима истичу ресурси. Тако је настала једрилица која је названа Тренер.
У од носу на ЛИБИС-18, код Тренера је промењен аеропрофил уместо NACA 63 примењен је Wortmann-ов, повећани су вертикални и хоризонтални стабилизатори стим што је хоризонтални подигнут на више. Кабина је повећана тако да у њу стану два члана посаде а поклопац кабине је из једног дела. Труп је монокок дрвени који је грађен од букве и оплате од шперплоче. Крило је такође дрвене конструкције трапезног облика са односом дебљине и ширине у корену крила од 18%. У крила су уграђене металне аеродинамичке кочнице и са горње и доње стране. Стајни трап је неувлачећи гумени точак са механичком кочницом смештен испод трупа кабине.
Варијанте једрилица
- Делфин 1 - Прототипска верзија из 1963. године
- Делфин 2 - Побољшана верзија из 1965. године
- Делфин 3 - Верзије из 1968. године
Карактеристике
Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу ВТЦ Тренер а према изворима[1]
| Финеса | 1 : 31 при брзини 85,3 km/h |
| Перформансе |
|
| Димензије |
|
| Маса |
|
Оперативно коришћење
Производња једрилице Тренер је поверена Ваздухопловно техничком центру (ВТЦ) из Вршца па је сходно томе применована у ВТЦ Тренер према обичајима у то време. Укупно је направљено око 25 једрилице овог типа а користиле су се у Аероклубовима широм Југославије.[2]
Сачувани примерци
Један примерак једрилице ВТЦ Тренер регистрације YU-4169 фабрички број 79 се чува у депоу Музеја ваздухопловства у Београду на аеродрому "Никола Тесла" али нажалост није доступан јавности. Jедан примерак ове једрилице још лети у Словенији.[3]
Земље које су користиле ову једрилицу
Види још
Референце
- ^ Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524.
- ^ Letilice sa oznakom YU
- ^ › files Seznam tipov "Annex I" zrakoplovov odobrenih za letenje v Republiki Sloveniji
Литература
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.