Монете — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Литература: Слика додата и литература сређена
м Козметика
Ред 2:
 
== Порекло ==
Ова [[Српска православна црква|српска православна]] породица која је дала неколико властелина, вучепореклом пореклоје са простора [[Зета у доба Балшића|Зете]].<ref name=":3" /> Међу првим њеним члановима, спомиње се извесни Рајко Монета, властелин у служби [[Балша III Балшић|Балше III Балшића]]. Он је био ожењен Јеленом, ћерком Јелисанте и унуком [[Оливера Мрњавчевић Балшић|Оливере Мрњавчевић Балшић]], прве супруге [[Ђурађ I Балшић|Ђурађа I Балшића]].<ref name=":0" /> Он је имао три синова, од којих је Никола Монета постао војвода скадарски, под управом [[Млетачка република|Млетачке републике]]. У време османског освајања [[Скадар|Скадра]], он са женом и пет синова одлази у [[Венеција|Венецију]], где су живели у сиромаштву.<ref name=":1" />
 
== Историја ==
 
=== Зета и Српска деспотовина ===
[[Датотека:Venetian seaside properties in Montenegro 1448.png|мини|301x301пискел|[[Млетачка република|Млетачки]] поседи у северној [[Историја Албаније|Албанији]] и јужној [[Историја Црне Горе|Црној Гори]] око [[1448]]. године]]
Рајко Монета је први значајни представник ове породице, а служио је [[Балша III Балшић|Балши III Балшићу]]. Контролисао је четири велика села и имао велике поседе.<ref name=":2" /> Балша је тада био у сукобу са [[Млетачка република|Млетачком републиком]]. После шестомесечне опсаде тврђаве у [[Дриваст|Дривасту]], Балша је сазнао да је посада остала без хране и воде, те је крајем августа 1419. године, успео да заузме тврђаву и порази Млетке. Заробљенике је разменио за своја претходно три заробљена властелина, од којих је један био управо Рајко Монета.<ref name=":2" />
 
Након Балшине смрти, Рајко Монета је кратко служио [[Стефан Лазаревић|деспоту Стефану Лазаревићу]], а затим га је напустио 1423. године и окренуо се на страну Млечана, за време [[Други скадарски рат|Другог скадарског рата]], након што је то учинио велики број локалних властелина.<ref name=":2" />
 
=== Млетачка управа ===
Под Млечанима, Рајко је добио проније и контролисао је четири сона поља у [[Грбаљ|Грбљу,]] у близини [[Котор|Котора]].<ref name=":2" /> Млечани му 1443, године дају олакшице за насељавање Светих Врача, села које је 1417. године имало 13 кућа.<ref>{{Cite book|url=https://www.scribd.com/document/179164122/138858485-Ivan-Bozic-Nemirno-Pomorje-XV-Vijeka|title=Немирно Поморје XV века|last=Божић|first=Иван|publisher=Српска књижевна задруга|year=1979|isbn=|location=Београд|pages=327}}</ref> Још у периоду непосредно пре 1371. године, [[Оливера Мрњавчевић Балшић|Оливера Мрњавчевић]] је дала да се сагради православна црква Св. Марије de Lavendi, те су над њом право патроната имали чланови породице Монета, а тиме и Рајкови синови Јаков и Никола.<ref name=":0" /> Исто је важило и за неколико других православних црквава. Упркос свим одлукама сената, браћа Монета са мајком Јеленом нису могли на миру да уживају цркве и њихове поседе, па је у Млетке са доказима морао да оде Никола Монета, да би доказао да баштинска права над њима, као патрони, уживају управо они.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?redir_esc=y&id=2Qw6AQAAIAAJ&focus=searchwithinvolume&q=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0|title=Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Вол. 42-43|last=|first=|publisher=Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|year=1976|isbn=|location=|pages=27, 49}}</ref>
[[Датотека:Venetian seaside properties in Montenegro 1448.png|мини|301x301пискел|[[Млетачка република|Млетачки]] поседи у северној [[Историја Албаније|Албанији]] и јужној [[Историја Црне Горе|Црној Гори]] око [[1448]]. године]]
Под Млечанима, Рајко је добио проније и контролисао је четири сона поља у [[Грбаљ|Грбљу,]] у близини [[Котор|Котора]].<ref name=":2" /> Млечани му 1443, године дају олакшице за насељавање Светих Врача, села које је 1417. године имало 13 кућа.<ref>{{Cite book|url=https://www.scribd.com/document/179164122/138858485-Ivan-Bozic-Nemirno-Pomorje-XV-Vijeka|title=Немирно Поморје XV века|last=Божић|first=Иван|publisher=Српска књижевна задруга|year=1979|isbn=|location=Београд|pages=327}}</ref>
[[null|веза=|десно|мини|NaNxNaNпискел]]
Још у периоду непосредно пре 1371. године, Оливера Мрњавчевић је дала да се сагради православна црква Св. Марије de Lavendi, те су над њом право патроната имали чланови породице Монета, а тиме и Рајкови синови Јаков и Никола.<ref name=":0" /> Исто је важило и за неколико других православних црквава. Упркос свим одлукама сената, браћа Монета са мајком Јеленом нису могли на миру да уживају цркве и њихове поседе, па је у Млетке са доказима морао да оде Никола Монета, да би доказао да баштинска права над њима, као патрони, уживају управо они.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?redir_esc=y&id=2Qw6AQAAIAAJ&focus=searchwithinvolume&q=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0|title=Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Вол. 42-43|last=|first=|publisher=Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|year=1976|isbn=|location=|pages=27, 49}}</ref>
 
Рајко умире 1443. године, а његови синови учествују у [[Албанско-млетачки рат (1447-1448)|Албанско-млетачком рату (1447-1448)]] као млетачки пронији у борбама против [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Ђурђа Скендербега]].<ref name=":4">{{Cite journal|last=|first=|date=|title=|url=https://books.google.rs/books?ei=M8AjT6H8ENHEswasnfn8Bw&redir_esc=y&id=M947AQAAIAAJ&dq=%D0%A5%D1%83%D0%BC%D0%BE%D1%98+%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%B3&focus=searchwithinvolume&q=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B5|journal=Зборник Филозофског факултета|volume=8|pages=|via=}}</ref>
 
Током 1456. и 1457. године избија мали сукоб између два огранка албанске породице [[Дукађин|Дукађини]]. Са једне стране, [[Лека Дукађин|Лека]] и [[Павле Дукађин|Паљ Дукађини]] су били подржани од стране [[Османско царство|Османлија]], док је са друге стране био Драга Дукађини, и његов син Никола, који су били подржани од стране [[Млетачка република|Млетачке републике]] и на чијој страни су се борили и Монете.<ref name=":3" />
 
Убрзо након борби против Османлија за време њихове опсаде [[Кроја|града Кроје]] (1466-1467), Никола Монета, као богати млетачки властелин, је постављен да буде управник [[Скадар|града Скадра]], са титулом војводе (voivode''voivoda'').<ref name=":3" /> Њему и још двојици православаца су Млечани одобрили да буду прокуратори српских православних цркава на Скадарском језеру.<ref name=":2" />
 
Већ 1474. године Османлије опседају Скадар, а затим то исто раде и 1478-1479. године. У то време, Јаков Монета је учествовао као млетачки официр, док је Никола био командант коњице.<ref name=":4" /> Тада Никола евакуише своју породицу у Венецију, а након Османскогосманског освајања Скадра, и он сам тамо одлази. Његови потомци су у Венецији живот провели у беди и сиромаштву.<ref name=":1" />
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Монете