[[Датотека:Caucasus-ethnic georgiers.png|мини|250п|Грузини на Кавказу]]
[[Датотека:Kartvelian languages.svg|мини|250п|Грузини на Кавказу - дијалекти грузијског језика]]
'''Грузини''', '''Ђурђијанци''' или '''Картвели''' ([[Грузински језик|грузински]]: -{ქართველები [''kartvelebi'']}-), неправилно '''Грузијци''',<ref>{{cite book |title=Правопис српскога језика |date=2010 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=293}}</ref><ref>{{cite book |last1=Клајн |first1=Иван |title=Речник језичких недоумица |pages=58}}</ref>) или '''Ђурђијанци''' ([[Грузински језик|грузински]]: -{ქართველები [''kartvelebi'']}- – Картвелеби) у ширем смислу, становници су [[Кавказ|кавкаске]] државе [[Грузија|Грузије]], а у ужем смислу припадници највећег народа из [[Кавкаски народи|кавкаске породице народа]] који комуницирају [[Грузински језик|грузинским језиком]] и чине око 84% [[Демографија Грузије|становништва Грузије]]. Грузински назив овог језика (картвели'''Картвели''') потиче од назива планине [[Картли]] у централној Грузији.
Преци данашњих Грузина су још у 1. веку п. н. е. имали на Кавказу своју државу коју су звали Иберија. Грузини су већином [[Православље|православне]] вере, а има их и [[Муслимани|муслимана]]. Грузини исламске[[ислам]]ске вероисповести су познати под именом [[Аџари]]. [[Грузински језик]] припада грузинској групи [[Јужнокавкаска породицаКартвелски језикајезици|јужнокавкаске породице језика]].
