Филип Кљајић Фића — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 21:
Рођен је [[2. мај]]а [[1913]]. године у селу [[Тремушњак]]у, код [[Петриња|Петриње]]. Kao питомац [[Српско привредно друштво Привредник (1897—1946)|Српског привредног друштва Привредник]] одлази [[1925]]. године у [[Кикинда|Вел. Кикинду]] да изучи столарски занат. У јесен [[1931]]. године запослио се у [[Београд]]у. Ту је започео своју револуционарну делатност у [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије]] (УРССЈ). Године [[1936]]. постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), а [[1937]]. изабран је за члана Окружног комитета КПЈ за Београд. Запажен је као организатор више радничких штрајкова, а нарочито се ангажовао на раду у синдикатима кожарско-прерађивачких радника. На годишњој скупштини синдикалне организације кожараца у [[Београд]]у, [[20. фебруар]]а [[1938]]. године, изабран је за члана управе.
 
Био је један од ореганизатораорганизатора масовних излета омладине и старијих радника у [[Топчидер]] и [[Кошутњак]], због чега је [[1938]]. године кажњен с два месеца затвора. Управа града [[Београд]]а његово хапшење је образложила као превентиву, да би спречила евентуалне демонстрације за време [[Влатко Мачек|Мачекове]] посете [[Београд]]у. У другој половини [[1938]]. године Кљајић је протеран у своје родно место. Због тога је морао да пређе у илегалу, а Покрајински комитет КПЈ за Србију га је послао у [[Ниш]]. Ту се запослио у фабрици коже, где је упознао своју будућу супругу [[Ђука Динић|Ђурђелину Ђуку Динић]], [[народни херој Југославије|народног хероја]]. У [[Ниш]]у је остао све до провале нишке партијске организације, [[1940]]. године. Тада је заједно са супругом прешао у [[Ваљево]]. Тамо су заједно наставили партијску активност. Он је септембра [[1940]]. године изабран за секретара Окружног комитета КПЈ за Ваљево, а [[12. октобар|12. октобра]] организовао је збор у [[Ваљево|Ваљеву]], на ком је било 3.000 радника.
 
После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Југославија|Југославије]], као члан Војног комитета при Покрајинском комитету КПЈ за Србију, а затим [[политички комесар]] [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]], један је од организатора [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] у [[Србија|Србији]]. Учествовао је у првим устаничким акцијама: у нападу на Сењски рудник, на [[Лајковац]], [[Свилајнац]] итд. За време Прве непријатељске офанзиве, Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]] му је лично поверио задатак да организује одбрану на ваљевском сектору. Обављајући своју дужност Фића је у тим борбама био тешко рањен. Учествовао је на војно-политичким саветовањима у [[Саветовање у Дуленима 1941.|Дуленима]] и [[Саветовање у Столицама|Столицама]], био је први [[политички комесар]] [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], а од новембра [[1942]]. године и [[политички комесар]] [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]]. Заједно са својим пролетерским јединицама прошао је и најтеже битке у [[Босна|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Далмација|Далмацији]].