Црква Успења Пресвете Богородице у Младеновцу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање |
сређивање |
||
Ред 1:
{{Споменик културе
| Име= Црква Успења Пресвете Богородице у Младеновцу
Линија 24 ⟶ 23:
}}
'''Црква Успења Пресвете Богородице у Младеновцу''' припада [[Епархија шумадијска|Епархији шумадијској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].<ref>{{cite web |title=Историјат |url=http://www.xn----7sbbagdni3bnkqnr3go.xn--90a3ac/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82/ |website=Храм Успења Пресвете Богородице |accessdate=21. 11. 2019}}</ref> Евидентирана је као [[непокретно културно добро]] које ужива статус предходне заштите.<ref>{{cite web |title=Непокретна културна добра на територији општине Младеновац |url=http://beogradskonasledje.rs/kulturna-dobra/gradske-opstine/nepokretna-kulturna-dobra-na-teritoriji-opstine-mladenovac |website=Завод за заштиту споменика културе Града Београда |accessdate=21. 11. 2019}}</ref>
== Историјат ==
До формирања самосталне младеновачке парохије, [[1902]]. године, становници села и вароши Младеновац одлазио је на богослужења у [[Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Влашкој|цркву Светог цара Константина и царице Јелене у Влашкој]]. Исте године у тадашњој основној школи отворена је капела у којој су вршена Богослужења и чинодејста. Главни иницијатори за подизање цркве у Младеновцу, чији су [[темељ]]и освећени [[18. јун]]а [[1908]]. године, били су [[јереј]] Милан С. Арсић тадашњи парох младеновачки и председник општине Сретен Петровић. Темеље је осветио [[протојереј]] Петар Поповић, парох влашкански, уз саслужење околног [[Свештенство|свештенства]] и месног паоха Милана С. Арсића.
[[Црква (грађевина)|Црква]] је саграђена до [[1910]]. године, а освећење је извршио на [[Велика Госпојина|Велику Госпојину]] [[28. август]]а [[1929]]. године, [[Патријарх Димитрије Павловић|Патријарх српски Димитрије]].
== Архитектура ==
Црква посвећена Успењу Пресвете Богородице саграђена је у српско-византијском стилу у облику уписаног крста по плану архитекте Гргура Миловановића, под надзором инжињера Милоша Симоновића, а радове су изводили Кузман и Стеван Наумовић родом из Македоније. Црква је сазидана од тврдог материјала и споља је била офарбана црвено-жутом бојом.
После [[Први светски рат|Првог светског рата]] приступило се генералној обнови, пошто је у ратним дејствима у великој мери пострадала. Црква је омалтерисана споља и унутра, постављен је скупоцен мермерни [[иконостас]] од венчачког [[мермер]]а који је израдио [[вајар]] и академски [[сликар]] Михајло Миловановић родом из [[Ужице|Ужица]]. Први [[живопис]] у цркви урађен је у периоду од [[1924]]‒[[1929]]. године. Овај живопис је трајао мало после рата. Треба истаћи да се на западној страни унутрашњости цркве на хору налазила слика краља Александра I Карађорђевића на белом коњу, која симболично представља краља, као победиоца, који убија аждају са две главе (аждаја у овом случају представља немачку и аустријску војску).
== Галерија ==
| |||