Село — разлика између измена

=== Цвијићева физиономска типологија ===

Проучавањем насеља како сеоских тако и градских на нашим просторима, нарочито на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] бавио се наш [[географија|географ]] [[Јован Цвијић]]. Он их је поделио на три групе — збијена, разбијена и мешовита, где је издвојио неколико типова и класа.

Села разбијеног типа имају раштркану стамбену структуру. Цвијић је издвојио три типа и две врсте ових села.

* '''старовлашки тип''' (карактеристична за [[Стари Влах]], [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]] све до [[Алпи|Алпа]]. Оваква насеља имају шпирину до 5-6 -{km}-, деле се на засеоке који су међусобно удаљени и по километар или два)

* '''карсни тип''' (карактеристичан је за [[Динарске планине|динарски предео]]. То су села настала у и на контакту [[вртача]], [[увала]], [[крашко поље|крашких поља]] и др.)

* '''ибарски тип''' (карактеристичан је за [[Ибар]], [[Рашка|Рашку]] и [[Родопске планине|родопски предео]]. чине их „џемати“ смештени на брдима и међусобно одвојени долинама)

 

==== Села збијеног типа ====

* '''тимочки тип''' (пружа се од [[Дунав]]а до [[Велес (град)|Велеса]]. Насеље је округло и збијено, све улице воде ка центру, где је најчешће [[Црква (грађевина)|црква]], дућан или чесма. Деле се на „[[махала|махале]]“)

* '''читлучки тип''' (настао за време [[Османско царство|Турака]] и оджао се до [[19. век]]а. Насеља су квадратна, озидана са [[чифчија|чифчијским]] и [[бег]]овским кућама. У дворишту се налазе „харемлуци“ и „селамлуци“)