Каравађо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 30:
Главни ликови у ''Мучеништву св. Матеја'' су наги џелат и дјечачић у бијегу са отвореним устима у промуклом плачу, два лика који се понављају у читавом низу слика умјетника барока, посебно у сценама мучеништва, за које су ови из Контарелија важили као узор. Из истог периода (1600–01.) и у истом маниру су монументална платна у капели Черази у цркви Санта Марија дел Пополо у Риму: ''Распеће св. Петра'' и ''Преображај св. Павла''.
 
Каравађов живот није био ништа мање шокантан од његове умјетности. Од 1600. до 1607. године био је под сталном присмотром полиције и судова због свађа, [[Мачевање|борби с мачевима]], лошег поступања са проституткама, гнусног односа према неким сликарима који су га слиједили и сумњивихсумњиве пријатељставаблискости с криминалцима. Све се завршило тако што је 1606. годинне убио другог човјека. За сво ово вријеме сликао је без престанка и парадоксално, слике које су настале ових година су међу најмирољубивијим у читавој његовој каријери. Године 1604. за Нову Цркву (Санта Марија у Валичелу) завршио је слику ''Христова сахрана'', (данас иу [[Ватикански музеји|Ватиканским музејима]]); напетост, сажетост и троугаона композиција карактеришу ова дјела лишена ранијег ''бравада'' (храбрости). Из истог периода су и двије слике Богородице: ''Богородица Лорето'' (Рим, Сант’ Агостино), и ''Богородица са малим Христом и св. Аном'' (Рим, Галерија Боргезе). У потоњој, такође под именом ''Богородица Палафренјери'', мали Христ, један од најдражих ликова Каравађу, ставља своје стопало на мајчино како би јој помогао да пригњечи змију.
 
== Карактер и утицај Каравађовог стила ==