Каравађо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 20:
'''Микеланђело Меризи (Америги) Да Каравађо''' ({{јез-ита|Michelangelo Merisi, il Caravaggio}}) (рођен [[29. септембар|29. септембра]] [[1571]]. — умро [[18. јул]]а [[1610]]. године), је био [[Италијани|италијански]] [[сликарство|сликар]] активан у [[Рим]]у, [[Напуљ]]у, [[Малта|Малти]] и [[Сицилија|Сицилији]] између 1593. и 1610. године. Сматран је првим великаном [[барок]]ног сликарства.{{sfn|Fanti|1767|pp=21 }}<ref>{{cite web|url=http://www.gettyimages.it/detail/fotografie-di-cronaca/italian-painter-michelangelo-amerighi-da-fotografie-di-cronaca/2636291 |title=Italian Painter Michelangelo Amerighi da Caravaggio |publisher=Gettyimages.it |accessdate=20. 7. 2013}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.getty.edu/vow/ULANFullDisplay?find=Caravaggio&role=&nation=&prev_page=1&subjectid=500115312 |title=Caravaggio, Michelangelo Merisi da (Italian painter, 1571–1610) |publisher=Getty.edu |accessdate=18. 11. 2012}}</ref> Његове слике одликује један некомпромисан [[Реализам (уметност)|реализам]] који је окарактерисан као [[Натурализам (уметност)|натурализам]] – ради разликовање од дотадашњих покушаја – и употреба изразитог контраста свјетло-тамно ([[светло-тамно|кјароскура]]).{{sfn|Janson|1975|pp=405-406}}
Сировог и запаљивог карактера, увијек спреман на свађу, Каравађо је у свом дјелу тежио да открије истину свијета у ком је живио. Истину ону коју је он видио. Страх од ружног је сматрао огавном слабошћу. Није осјећао никакву склоност према [[класицизам|класичним]] узорима ни идеалној љепоти. Хтио је да сруши све конвенционализме и промишља умјетност по својој вољи. Неки сматрају да оно што је себи задао јесте да престрави публику и да није имао нимало поштовања према иједној претходној умјетничкој традицији. Био је један од првих сликара ком су били упућене сличне критике, а први чија је умјетност окарактерисана једном рјечју: натурализам. Истина је да је Каравађо био исувише велики и озбиљан умјетник да би себи дао као задатак да производи чисти [[сензационализам]]. Док су критичари расправљали он је неуморно стварао и његово дјело није изгубило нимало храбрости чак ни четири стољећа касније.
== Најзначајннија дјела ==
Каравађова прва велика наруџба (око 1597.), којом се одмах прославио, била је за капелу Контарели у француској римској цркви Сант Луиђи; дијелио ју је са сликарем [[Маниризам|маниризма]] Џузепеом Цезаријем, познатим као Каваљер од Арпина. Каравађова прва слика у серији, ''Свети Матеја и анђео'' (некад у Берлину, данас уништена), произвела је скандал и била одбијена. Умјетник ју је замијенио другом верзијом и насликао ''Зов св. Матеја'' и ''Мучење св. Матеја''.▼
▲Каравађова прва велика наруџба (око 1597.), којом се одмах прославио, била је за капелу Контарели у француској римској цркви Сант Луиђи; дијелио ју је са сликарем [[Маниризам|маниризма]]
Прије овог спектакуларног наступа, или можда из истог времена је гојазни и меснати ''Бахус'' из [[Уфици|Уфиција]] у Фиренци, и онај (''Болесни Бахус'') из [[Галеријa Боргезе|Галерије Боргезе]] у Риму, и ''Медуза'', (Уфици). ''Одмор на путу у Египат'' и ''Покајна Магдалена'' (оба дјела у Риму, Галерија Дорија Памфили), ''Гатара'' (Париз, Лувр) и ''Љубав Побједница'' (Берлин, Државни музеји), откривају умјетника који је, ако не меланхоличан, онда у миру са самим собом, и свакако не таквог да би био способан да направи револуцију у сликарству. Револуција се догодила изненада Каравађовим дјелима за Сант Луиђи. Успјех ових дјела у умјетничким круговима је био потпун; остатак публике је био подијељен на одушевљене и скандализоване. Разлог се може сажети у двије ријечи: свјетлост и [[реализам]]. Скоро црне, непрозирне сјенке дају контраст без прелаза на свијетли дио, а цијели призор изгледа као да је освијетљен вјештачким свјетлом. Не постоји модулација форме у обрису ни у детаљима. Свјетлост није природна и чини се као да предвиђа модерне [[филмски пројектор|филмске пројекторе]]. Позадина је готово увијек мрачна, што облицима даје упадљив пластичан ефекат. Каравађо своје композиције своди на оно суштинско, без [[Пејзаж у сликарству|пејзажа]] ни других украса који би одвлачили пажњу од главног призора. ▼
▲Прије овог спектакуларног наступа, или можда из истог времена је гојазни и меснати ''Бахус'' из [[Уфици|Уфиција]] у Фиренци, и онај (''Болесни Бахус'') из [[Галеријa Боргезе|Галерије Боргезе]] у Риму, и ''Медуза'', (Уфици). ''Одмор на путу у Египат'' и ''Покајна Магдалена'' (
У вези реализма, може се рећи да је Каравађо одлучио да уведе обичне, сирове ликове у своје религиозне сцене. Најмање три његове слике су одбиле црквене власти које су их наручиле. Ријеч је о ''Светом Метеју и Анђелу'' за олтар капеле Контарели, гдје је светац приказан са укрштеним ногама и прљавим стопалом лијеве ноге која је истурена у први план; ''Преображај св. Павла'' (1600–01., Рим, Санта Марија дел Пополо); и ''Смрт Богородице'' (око 1605–07., Париз, Лувр). Овдје није ријеч само о реализму већ и о храбрости умјетника.
| |||