Милан Бањац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 11:
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти = 16.
| месец_смрти = јуни
| година_смрти = 1941.
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}
 
'''Милан Бањац''' ([[11. фебруар]] [[1886]] — [[1941]]) [[јереј]] [[Српска православна црква|СПЦ]] и [[парох]] у [[Дрвар]]у. [[Теологија|Богословију]] је завршио у [[Призрен]]у, па је [[1910]]. рукоположен за свештеника у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Послије тога је био у двије парохије, а [[1914]]. је интерниран у [[Арад]]. Од [[1918]]. до 1941. био је парох у [[Дрвар]]у. Добио је [[орден Светог Саве]].
'''Милан Бањац''' ([[[Дрвар]], [11. фебруар]] [[1886]] — [[16. јун]] [[1941]] [[Рисовац (Босански Петровац)|Рисовац]] код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]]) [[јереј]] [[Српска православна црква|СПЦ]] и [[парох]] у [[Дрвар]]у.
Ухапсиле су га [[Усташка војница|усташе]] [[14. јун]]а [[1941]]. заједно са још 30 угледних Срба. Најприје су одведени у [[Босански Петровац]], па [[16. јун]]а код једне [[Пећина|пећине]] на [[Рисова греда|Рисовој греди]]. Ту су сви убијени и бачени у пећину. Преживјели свједоци су причали да су Милана Бањца највише мучили. Одрезали су му руке, уши и нос. Док су му сјекли нос и уши, гурали су му одсјечене дијелове и говорили '''„Лижи попе, твоју пасју крв“'''. Заједно са њима у исту јаму је тада бачен и свештеник [[Милан Голубовић]].
 
На редовном засиједању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20/07. маја 2003. године, на предлог Епископа бихаћко-петровачког, убројан је у сабор светих свештеномученика Цркве Божије. Њихов спомен врши се 26. маја/08. јуна.
==Биографија==
Богословско- учитељску школу је завршио у [[Призрен]]у, а за ђакона и свештеника је рукоположен [[1910]]. рукоположен у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Послије тога је службовао у двије [[Парохија|парохије]]. Током [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] био је утамничен у [[Арад|Араду]], а од [[1918]]. до [[1941]]. био је парох у [[Дрвар]]у. Одликован је [[орден Светог Саве]] V реда.
Ухапсиле су га [[Усташка војница|усташеУсташе]] су га, заједно са још тридесетак угледних Срба из Дрвара, ухапсиле [[14. јун]]а [[1941]]. заједно са још 30 угледних Срба. Најприје су одведени у [[Босански Петровац]], па [[16. јун]]а код једне [[Пећина|пећине]] на [[Рисова греда|Рисовој греди]]. Ту су сви убијени и бачени у пећину. Преживјели свједоци су причали да су Милана Бањца највише мучили. Одрезали су му руке, уши и нос. Док су му сјекли нос и уши, гурали су му одсјечене дијелове и говорили '''„Лижи попе, твоју пасју крв“'''. Заједно са њима у исту јаму је тада бачен и свештеник [[Милан Голубовић]].
 
На редовном засиједању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20/07. маја 2003. године, на предлог Епископа бихаћко-петровачког, убројан је у сабор светих свештеномученика Цркве Божије. ЊиховПомен споменсвештеномученику вршиМилану се(Бањцу) Дрварском је 26. маја/08. јуна.
 
== Литература ==
* Из књиге [[Велибор Џомић]] ''Усташки злочини над србским свештеницима'', Издавач: Светигора