Каравађо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
== Најзначајнија дјела ==
Каравађова прва велика наруџба (око 1597.), којом се одмах прославио, била је за капелу Контарели у француској римској цркви Сант Луиђи; дијелио ју је са сликарем [[Маниризам|маниризма]] Ђузепеом Цезаријем, познатим као Каваљер од Арпина. Каравађова прва слика у серији, ''Свети Матеја и анђео'' (некад у Берлину, данас уништена), произвела је скандал и била одбијена. Умјетник је замијенио другом верзијом и насликао ''[[Зов св. Матеја]]'' и ''[[Мучење св. Матеја]]''.
Прије овог спектакуларног наступа, или можда из истог времена је гојазни и меснати ''Бахус'' из [[Уфици|Уфиција]] у Фиренци, и онај (''Болесни Бахус'') из [[Галеријa Боргезе|Галерије Боргезе]] у Риму, и ''Медуза'', (Уфици). ''Одмор на путу у Египат'' и ''Покајна Магдалена'' (обе у Риму, Галерија Дорија Памфили), ''Гатара'' (Париз, Лувр) и ''Љубав Побједница'' (Берлин, Државни музеји), откривају умјетника који је, ако не меланхоличан, онда у миру са самим собом, и свакако не таквог да би био способан да направи револуцију у сликарству. Револуција се догодила изненада Каравађовим дјелима за Сант Луиђи. Успјех ових дјела у умјетничким круговима је био потпун; остатак публике је био подијељен на одушевљене и скандализоване. Разлог се може сажети у двије ријечи: свјетлост и [[реализам]]. Скоро црне, непрозирне сјенке дају контраст без прелаза на свијетли дио, а цијели призор изгледа као да је освијетљен вјештачким свјетлом. Не постоји модулација форме у обрису ни у детаљима. Свјетлост није природна и чини се као да предвиђа модерне [[филмски пројектор|филмске пројекторе]]. Позадина је готово увијек мрачна, што облицима даје упадљив пластичан ефекат. Каравађо своје композиције своди на оно суштинско, без [[Пејзаж у сликарству|пејзажа]] ни других украса који би одвлачили пажњу од главног призора.
| |||