Тицијан Вечели — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 69:
=== Портрети ===
[[Датотека:Vecellio di Gregorio Tiziano - L'imperatore Carlo V con un cane.jpg|мини|<small>[[Карло V с псом гоничем]], 194 х 112,7 цм [[уље на платну]], [[1538]]. године, [[Музеј Прадо]] (За овај портрет у Прадо се традиционално мислило да је Тицијанова копија копије изгубљеног оригинала коју је насликао [[Јакоб Сејсенегер]]. Међутим, скорије анализе путем [[радиографија|радиографије]], показују да је портрет рађен са предумишљањем, тј. постоје извјесне промјене у композицији што никада није случај када је ријеч о копији.)]]
Један од великих Тицијанових успјеха је стигао када је одговорио на позив у Болоњу 1530. године у време крунисања [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла V]] за цара [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Године 1531. и у складу са својим новостеченим друштвеним статусом, преселио се у познату млетачку палату Каза Гранде (Велика кућа). Тицијан се у зиму 1532-33. године, поново вратио у Болоњу како би опет насликао Карлов портрет поводом његовог другог сусрета с папом [[Папа Климент VII|Климентом VII]]. Портрет ''Карла V у оклопу'' (1530) и други сликан у јануару 1533. године су изгубљени и једино је сачувана копија портрета ''Карла V с псом гоничем'', коју је насликао [[Јакоб Сејсенегер]]. Карло је био толико задовољан урађеним портретом да је у мају 1533. године умјетнику додијелио орден части. Након тога, аустријско-шпански [[Династија Хабзбург|Хабзбурговци]] су постали Тицијанови најзначајни покровитељи и мецене. Карло је 1534. године покушао да наговори умјетника да оде у Шпанију како би урадио портрет царице, али је овај мудро избјегао излагање тешком и дугом путовању.
| |||