Тинторето — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 18:
}}
'''Јакопо Робусти''' или '''Тинторето''' (право име: ''Јакопо Комин'', {{јез-ита|Jacopo Comin, Jacopo Robusti, Tintoretto}}; [[29. септембар]] [[1518]] — [[27. август]] [[1594]]) је [[Венецијанска школа сликарства|венецијански сликар]] из епохе [[Маниризам|маниризма]], односно позне [[Ренесанса|ренесансе]]. Сматра се последњим великим сликарем овог правца. Алтернативно презиме, ''Робусти'', добио је по оцу који је био робусни чувар капија Падове, а надимак ''Тинторето'', по очевој професији - бојаџијин син. У почетку је био [[Тицијан Вечели|Тицијанов]] ученик, али је убрзо развио сопствени стил. У свом атељеу је држао натпис који га је описивао: „Микелађелов дизајн и Тицијанов колорит“ (''-{Il disegno di Michelangelo ed il colorito di Tiziano}-''). Скоро цео живот је провео у Венецији. Био је познат по свом енергичном и брзом маниру сликања, по коме су га звали „фуриозни“ (''-{Il Furioso}-''). Највише је сликао портрете, али и религијске композиције. Користио је перспективу и осветљење на драматичан начин, због чега се сматра претечом [[Барокно сликарство|барокног сликарства]].
Тинторето је највероватније учио сликарство од манириста [[Бонифациo Веронезe|Бонифација Веронеза]], [[Андреa Скјивоне|Андрее Скјивонеа]], или [[Париз Бордоне|Париза Бордонеа]]. Његова прва дела, ''Посљедња вечера'' (1547; Венеција, Сан Маркуола) и ''Св. Марко ослобађа роба'' (1548; [[Венеција]], [[Академија Венеције|Академија]]), су у венецијанској традицији сликарства, склоној према истицању елемената од једнаке важности у први план. Друга, сликана за Школу св. Марка, је непосредно инспирисана у [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]]вом ''Преображају Саула'', показујући исти контраст између фигуре у лежећем и стојећем ставу. Прва показује блискост и одбацивање [[Тицијан Вечели|Тицијанове]] уметности. Њен истакнути квалитет је нови осећај за драму, ретким замахом и ауторитетом, али пажљиво исцртане грађевине су још увек у традицији [[Ђовани Белини|Белинија]] и [[Виторе Карпачо|Карпача]]. Промена у његовом стилу је очигледна у ''Христ пере ноге ученика'' (око 1550. г.; [[Мадрид]], [[Прадо]]), изворно за цркву Сан Маркуола; где упечатљиви ефекти перспективе постају заштитни знак уметниковог стила. С монументалном сликом ''Св. Августина лечи страдаву од куге'' (око 1541; [[Виченца]], [[Музеј Виченце]]), Тинторето је показао своју виртуозност у стварању драматичних ефеката: фигуре су постављене укосо или дијагонално са скраћењима која усмеравају сцену да зрачи у све правце.
== Спољашње везе ==
| |||