Википедија

Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 22:
=== Римска путна карта света ===
Рим­ска пут­на кар­та све­та или Табула пеутингеријана, на­чи­ње­на је у об­ли­ку свит­ка са обе­ле­же­ном мре­жом глав­них и спо­ред­них пу­те­ва, на­се­ља, реч­них
то­кова, по­не­ком пла­ни­ном, као и са на­зи­ви­ма рим­ских по­кра­ји­на. На мапи су приказани и на­зна­че­ни рим­ски пу­те­ви који су во­ди­ли пре­ко те­ри­то­ри­је Ср­би­је, дуж реч­них то­ко­ва Ду­на­ва, Са­ве, Дри­не, Ве­ли­ке Мо­ра­ве, Ни­ша­ве, Ти­мо­ка, То­пли­це и Ибра.
Ср­би­је, дуж реч­них то­ко­ва Ду­на­ва, Са­ве, Дри­не, Ве­ли­ке Мо­ра­ве, Ни­ша­ве, Ти­мо­ка, То­пли­це и Ибра. Об­лик ма­пе био је при­ла­го­ђен по­тре­ба­ма пут­ни­ка (слично данашњим туристичким картама), на начин којим је чи­та­ва при­ка­за­на те­ри­то­ри­ја не­при­род­но из­ду­же­на у прав­цу ис­ток – за­пад. Ова карта света слу­жила је као прак­ти­чан при­руч­ник, са­ста­вље­на на осно­ву по­да­та­ка са те­ре­на из пр­ве по­ло­ви­не 4. ве­ка. На те­ри­то­ри­ји Ср­би­је уцр­та­но је око че­тр­де­сет ста­ни­ца.<ref>И. Синдик: ''Старе књиге југословенских земаља. I Појтингерова Табла и типови средњовековних карата'', Веоград 1931; Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 35-37 (Г. Шкриванић)</ref> ▼
:'''Tabula Peutingeriana, segm. VII:''' ''Municipio X Iovis Pago XII Idimo XVI Horrea Margi XVII Presidio Dasmini XV Praesidio Pompei XII Gramrianis XIII Naisso XXIIII Romesiana XXV Turrib(us).''▼
 
▲Ср­би­је, дуж реч­них то­ко­ва Ду­на­ва, Са­ве, Дри­не, Ве­ли­ке Мо­ра­ве, Ни­ша­ве, Ти­мо­ка, То­пли­це и Ибра. Об­лик ма­пе био је при­ла­го­ђен по­тре­ба­ма пут­ни­ка (слично данашњим туристичким картама), на начин којим је чи­та­ва при­ка­за­на те­ри­то­ри­ја не­при­род­но из­ду­же­на у прав­цу ис­ток – за­пад. Ова карта света слу­жила је као прак­ти­чан при­руч­ник, са­ста­вље­на на осно­ву по­да­та­ка са те­ре­на из пр­ве по­ло­ви­не 4. ве­ка. На те­ри­то­ри­ји Ср­би­је уцр­та­но је око че­тр­де­сет ста­ни­ца.<ref>И. Синдик: ''Старе књиге југословенских земаља. I Појтингерова Табла и типови средњовековних карата'', Веоград 1931; Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 35-37 (Г. Шкриванић)</ref>
 
Путна карта Табула пеутингеријана која приказује Београд ''(Singiduno)'' и његов положај на ушћу Саве у Дунав и друге речне токове, дуж којих су били римски путеви, насеља и планински венци, налази се у Националној библиотеци у Бечу.
▲:'''Tabula Peutingeriana, segm. VII:''' ''Municipio X Iovis Pago XII Idimo XVI Horrea Margi XVII Presidio Dasmini XV Praesidio Pompei XII Gramrianis XIII Naisso XXIIII Romesiana XXV Turrib(us).''
[[Датотека:Tabula Peutingeriana Serbia.jpg|thumb|center|800px|<center>'''Појтингерова табла територије данашње Србије''' ({{јез-лат|Tabula Peutingeriane VII}}).{{напомена|У питању је копија, која се налази на папирном свитку, широком 0,34 и дугачком 6,75 метара.}}<br />Бројеви на табле приказују део станица на простору данашње Србије; 1. Singidunum (Београд), 2. Margum (Кулич, код Смедерева), 3. Viminacium (Костолац), 4. Idimmum (Медвеђа), 5. Horreum Margi (Ћуприја), 6. Praesidium Pompei (Бован, код Алексинца), 7. Naissus (Ниш), 8. Remesiana (Бела Паланка), 9. Turres (Пирот).<ref>{{cite web |url=http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%201/cpksaobsrbije.htm |title=Зоран Симоновић: Путеви, каравански саобраћај и безбедност на путевима средњовековне Србије |publisher=Arhivnis.co.rs |date= |accessdate=13. 10. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20121027123134/http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%201/cpksaobsrbije.htm |archive-date=27. 10. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref>]]
 
=== Птоломејева Географија ===
Бројна до­стиг­ну­ћа ан­тич­ке на­у­ке у обла­сти астро­но­ми­је и ге­о­гра­фи­је си­сте­ма­ти­зо­ва­на су и об­је­ди­ње­на у ра­до­ви­ма Кла­у­ди­ја Пто­ло­ме­ја ({{јез-лат|Cla­u­di­us Pto­le­ma­eus 87—150}}), про­сла­вље­ног астро­но­ма и ге­о­гра­фа алек­сан­дриј­ске шко­ле. Те­ри­то­ри­ја Ср­би­је у овој систематизацији об­у­хва­ће­на је у окви­ри­ма рим­ских про­вин­ци­ја До­ње Па­но­ни­је и Гор­ње Ме­зи­је, али ипак у це­ли­ни гледано, њен опис оста­је на ни­воу гру­бе ге­о­граф­ске ски­це.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нај­ра­ни­ји_кар­то­граф­ски_при­ка­зи_Бе­о­гра­да”