Кикинда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
сређивање |
||
Ред 26:
== Називи ==
До краја Другог светског рата град је носио име Велика Кикинда. Кикинда је позната по још неким називима на другим језицима: {{јез-мађ|Nagykikinda}}, {{јез-нем|Großkikinda}}, {{јез-рум|Chichinda Mare}}. Први запис са називом Кикинда потиче из [[15. век]]а и то у латинским именским облицима -{Kewkend}- и -{Nagkeken}-.<ref>{{Cite web|url=http://gradovi.protego-org.org/index.php/pregled/kikinda |title=Welcome gradovi.protego-org.org — Hostmonster.com{{Ботовски наслов}} |accessdate=4. 7. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150705085205/http://gradovi.protego-org.org/index.php/pregled/kikinda |archive-date=5. 7. 2015. |url-status=dead }}</ref> Ово је од каснијих мађарских аутора протумачено као „-{Kökényd}-“. Међутим, етимолошко значење назива није до краја објашњено. Најчешће се назив повезује са мађарском речи „kökény“ (трњина) и старим словенским кореном „кик“ (глава).
== Историја ==▼
По археолошким налазима, на месту Кикинде била су стара насеља, а [[1423]]. године, као добро Угарских краљева, спомиње се место -{Nagkeken}- (што се тумачи као ''Нађ Кекењ''). Такође се 1462. помиње назив -{Kewkend}-.▼
=== Насељавање ===▼
Између [[1750]]. и [[1753]]. године Срби насељавају подручје у долини речице Галацке (огранак Мориша). Био је то први талас насељавања. Други талас десио се крајем 18. и почетком 19. века, када је ово подручје захватио талас сеоба Немаца, Мађара, Јевреја и Француза. У време најезде Турака и Кикинда је, као и цела Војводина, била уточиште прогнаном становништву.<ref>[http://www.biserka.in.rs/istorija.html Бисерка Илијашев — Историја Кикинде]</ref>▼
=== Великокикиндски диштрикт ===▼
Године [[1774]]. царица [[Марија Терезија]] оснива [[Великокикиндски диштрикт]] (феудална управна јединица). Кикинда постаје средиште диштрикта, у којем је било још девет насеља. Исте 1774. године аустријски царски ревизор Ерлер констатује (по старом!) да Велика Кикинда још припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту су подуправни подуред, поштанска камбијатура и одржава се вашар а становници су Срби.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Овај догађај пресудан је за историју Кикинде, јер тада почиње њен успон захваљујући привилегијама у области економије, судства и политике. Повеља о формирању диштрикта чува се у кикиндском Архиву. Диштрикт је укинут [[1876]]. године.▼
=== Крај 19. и почетак 20. века ===▼
Године 1893, добија статус слободног краљевског града. До почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], град пролази кроз период успона и развоја у привредном, културном, економском, друштвеном и урбаном смислу. Управо у овом периоду формирано је градско језгро којим се и данас Кикинда поноси. Улице добијају називе, а куће се граде плански, у улицама које се секу под правим углом. Између два светска рата град је био у неповољном положају с обзиром на две границе у залеђу и у том периоду долази до стагнације и пада развоја.<ref>[http://kikinda.civilon.com/o-lokalu/ Кикинда на локалном информативном сервису Civilon]</ref>▼
=== Савремена историја ===▼
У народноослободилачком рату, [[1941]]. године у овом крају организује се оружани отпор у коме дејствују Кикиндски, Мокрински и Драгутиновачки партизански одреди. Након завршетка рата, у социјалистичкој Југославији, током 70-их и 80-их година [[20. век]]а, Кикинда доживљава велики привредни, економски, културни и друштвени напредак.▼
== Географија ==
Линија 80 ⟶ 95:
| Год_а_макс= | Год_а_мин=
|}}
▲== Историја ==
▲По археолошким налазима, на месту Кикинде била су стара насеља, а [[1423]]. године, као добро Угарских краљева, спомиње се место -{Nagkeken}- (што се тумачи као ''Нађ Кекењ''). Такође се 1462. помиње назив -{Kewkend}-.
▲=== Насељавање ===
▲Између [[1750]]. и [[1753]]. године Срби насељавају подручје у долини речице Галацке (огранак Мориша). Био је то први талас насељавања. Други талас десио се крајем 18. и почетком 19. века, када је ово подручје захватио талас сеоба Немаца, Мађара, Јевреја и Француза. У време најезде Турака и Кикинда је, као и цела Војводина, била уточиште прогнаном становништву.<ref>[http://www.biserka.in.rs/istorija.html Бисерка Илијашев — Историја Кикинде]</ref>
▲=== Великокикиндски диштрикт ===
▲Године [[1774]]. царица [[Марија Терезија]] оснива [[Великокикиндски диштрикт]] (феудална управна јединица). Кикинда постаје средиште диштрикта, у којем је било још девет насеља. Исте 1774. године аустријски царски ревизор Ерлер констатује (по старом!) да Велика Кикинда још припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту су подуправни подуред, поштанска камбијатура и одржава се вашар а становници су Срби.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Овај догађај пресудан је за историју Кикинде, јер тада почиње њен успон захваљујући привилегијама у области економије, судства и политике. Повеља о формирању диштрикта чува се у кикиндском Архиву. Диштрикт је укинут [[1876]]. године.
▲=== Крај 19. и почетак 20. века ===
▲Године 1893, добија статус слободног краљевског града. До почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], град пролази кроз период успона и развоја у привредном, културном, економском, друштвеном и урбаном смислу. Управо у овом периоду формирано је градско језгро којим се и данас Кикинда поноси. Улице добијају називе, а куће се граде плански, у улицама које се секу под правим углом. Између два светска рата град је био у неповољном положају с обзиром на две границе у залеђу и у том периоду долази до стагнације и пада развоја.<ref>[http://kikinda.civilon.com/o-lokalu/ Кикинда на локалном информативном сервису Civilon]</ref>
▲=== Савремена историја ===
▲У народноослободилачком рату, [[1941]]. године у овом крају организује се оружани отпор у коме дејствују Кикиндски, Мокрински и Драгутиновачки партизански одреди. Након завршетка рата, у социјалистичкој Југославији, током 70-их и 80-их година [[20. век]]а, Кикинда доживљава велики привредни, економски, културни и друштвени напредак.
== Култура ==
| |||