Мачка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Поправљене везе: врста → врста (биологија), вид → чуло вида |
||
Ред 31:
Домаћа мачка названа је ''-{Felis catus}-'' по [[Карл фон Лине|Линеовој]] номенклатури из 1758. године. Јохан Кристијан Данијел фон Шребер (''-{Johann Christian Daniel von Schreber}-'') назвао је дивљу мачку ''-{Felis silvestris}-'' 1775. године. Домаћа мачка се данас сматра подврстом дивље мачке: по стриктном правилу ''Интернационалног кода номенклатуре животиња'' име врсте би требало да буде ''-{F. catus}-'' пошто га је Лине први употребио. Међутим, у пракси готово сви биолози користе ''-{F. silvestris}-'' за дивље врсте, а ''-{F. catus}-'' само за домаћу мачку.
По мишљењу 2027 (објављеном у тому 60, део 1, ''-{Bulletin of Zoological Nomenclature}-'', 31. марта 2003. године)<ref>{{cite journal|last=ICZN|first=|date=31. 3. 2003|title=OPINION 2027: Usage of 17 specific names based on wild species which are pre-dated by or contemporary with those based on domestic animals (Lepidoptera, Osteichthyes, Mammalia): conserved|url=https://web.archive.org/web/20081219211207/http://www.iczn.org:80/BZNMar2003opinions.htm|journal=Bulletin of Zoological Nomenclature|publisher=International Commission on Zoological Nomenclature|volume=60|issue=1|doi=|pmid=|accessdate=13. 7. 2006}}</ref> ''Интернационалне комисије за номенклатуру животиња'' „дозвољена је употреба 17 различитих имена заснованих на дивљим врстама, која су настала пре или истовремено са онима заснованим на домаћим врстама“, сврставајући ''-{F. silvestris}-'' у дивљу мачку, а ''-{F. silvestris catus}-'' за њену домаћу подврсту (''F. catus'' је још увек важећи назив, уколико се домаћи облик рачуна као посебна [[врста (биологија)|врста]]).
[[Датотека:Gatos de Galicia.gif|мини|десно|190п|-{Felis silvestris catus}-]]
Ред 72:
[[Датотека:Macka iz Zupča.jpg |мини|лево|220п|Мачка осматра околину]]
Тестови указују да је мачји ноћни [[чуло вида|вид]] супериорнији од човековог, а дневни лошији. Мачке, као и [[пас|пси]], поседују ''-{[[tapetum lucidum]]}-'' који одбија додатну светлост у мрежњачу. Док ово повећава способност вида при слабој светлости, с друге стране умањује оштрину вида при обилној [[светлост]]и. Када је светлост веома јака, [[дужица]] ока се скупља преко ока у облику прореза, смањујући количину светлости која пада на [[мрежњача|мрежњачу]]. ''-{Tapetum}-'' и остали механизми мачки дају минимум на прагу осетљивости на светлост, чак седам пута мању од оне код човека. Варијације у боји мачјег ока на [[фотографија]]ма у великој мери зависе од међусобног утицаја [[блиц]]а и тапетума.
Мачке у просеку имају [[видно поље]] од 200°, наспрам човекових 180°, са [[бинокуларан|бинокуларним]] пољем (које преклапа слике оба ока) ужим од човековог. Као и код већине предатора, њихове очи су истурене напред, што им даје дубину [[опажање|перцепције]], по цену видног поља. Видно поље веома зависи од положаја очију, али такође може бити повезано и са грађом ока. Уместо дела ока под називом ''-{[[fovea]]}-'' које људима даје оштрину централног вида, мачке поседују централну везу познатију као [[визуелни|визуелна]] линија. Мачке разликују боје, али не и сличне нијансе.
| |||