Поповица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
→Историја: исправке формата датума |
||
Ред 32:
На аустријској карти Темишварски Банат забележено је место Popvitz. Село Поповица се помиње [[1736.]] године а [[1784.]] године Popovitza. Године [[1807.]] помиње се „Миша поповички кнез“ а [[1811.]] године село Поповица. Забележено је да је Поповица [[1924.]] године имала 350 кућа.<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=222.}}</ref>
Постоји традиција да су се породице доселиле са [[Косово|Косова]], преко села [[Лука (Бор)|Луке]], које је данас чисто [[Власи|влашко]] село. Становништво је из Луке довео неки поп, па је по њему село и добило назив. Скоро све породице имају куће и на [[Појате|појатама]].<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине" |date=
Данашње насеље је подељено на Горњи и Доњи крај, а крајеви на „мале“ (најпознатије су: Богићева, Борикићева, Чучојкова, Влашка, Ђурковићева, Циганска, Кумрићева, Иконићева, Ружићева, Ветрењчева, Шнајићева, Милићевићева, Боцићева, Симићева, Рајковићева, Алексићева, Паунска, Вемићева, Цокићева, Голубова, Нунићева и Рајићева мала). <ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=221.}}</ref> У њима су између два светска рата живеле следеће фамилије: Нунићи (слава [[Свети Јован]]), Ђурковићи (слава [[Свети Ђорђе]]), Кумрићи (слава [[Света Параскева]]), Чејкићи и Јањићи (слава св. Јован), Шнајићи (слава Свети Ђорђе), Голубинци или Голубичићи (слава Света Параскева), Богићи (слава Свети Јован), Јагликићи (слава Свети Ђорђе), Милинци, Голубовићи, Рајићи или Цокићи (слава Свети Јован), Симићи (слава Свети Симеон), Трифунци, Јеремићи, Рушићи, Пајићи или Главашеви (слава Свети Јован), Ђуричићи и Маркуличићи (слава Свети Ђорђе), Рајковићи (слава [[Свети Никола]]), Кучајнци и Паунци (слава Свети Јован), Остојићи, Алексићи и Јованчевићи (слава Света Параскева), Влашчићи (слава Света Параскева), Милојци, Клинчићи и Сарићи (слава Свети Ђорђе), Борикићи (слава Свети Никола), Боцићи (слава Свети Илија), Стоиловићи или Николићи (слава [[Свети Трифун]]), Миличићи (слава Свети Јован), Чучукани или Чучукановићи (слава Свети Никола), Павлићи или Делићи (слава [[Свети Лука]]), Стефановићи (слава Свети Никола), Стајанови (слава Свети Ђорђе), Мишићи (слава Света Параскева), Николићи (слава Света Параскева и [[Ваведење]]), Илићи, Николићи и Јоновићи (слава Света Параскева), Димитријевићи (слава Света Параскева), Михајловићи (слава [[Свети Арханђел Михаило|Свети Арханђео]]), Ђурђевићи (слава Свети Арханђео) и Петровићи (слава Свети Арханђео).Заветина насеља је [[Спасовдан]]. <ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=223.}}</ref>
| |||