Рембрант — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м page -> page1; козметичке измене
Ред 19:
'''Рембрант Харменсон ван Рајн''' ({{јез-хол|Rembrandt Harmenszoon van Rijn}}; [[15. јул]]и [[1606]]. [[Лајден]] - [[4. октобар]] [[1669]]. [[Амстердам]]), је био холандски [[барок]]ни [[сликарство|сликар]] и [[графика|графичар]], један од највештијих сликара „нарације” у [[историја уметности|историји уметности]], изузетног умећа у уметности [[портрет]]а и [[драма (уметност)|драмских]] сцена.{{sfn|Janson|1975|pp=425–429}} Рембрант је такође познат као сликар [[светло и сенка|светла и сене]] и један од оних који су били склони бескомпромисном [[реализам (уметност)|реализму]] тако да су неки његови критичари изјавили да је „више волео ружно од лепог”.
 
На почетку своје каријере и нешто касније, Рембрант је углавном сликао портрете. Мада је наставио да слика, ради [[графика|гравире]] и понекад [[цртеж|црта]] портрете током своје каријере, временом је то радио све ређе. Ипак, отприлике једну десетину његовог укупног дела чине насликани и гравирани [[аутопортрет|аутопортрети]]и, чињеница која је међу критичарима његовог дела довела до различитих нагађања.
 
Рембрант је највећи и најпознатији [[Холандско сликарство|холандски сликар]] и један од најутицајнијих уметника [[западна Европа|западноевропске]] уметности [[17. век]]а. Психолошка дубина његових портрета и продубљена интерпретација [[Библија|библијских]] догађаја које је радо сликао, остале су до данас јединствене и непоновљиве.
Ред 31:
* ''A Corpus of Rembrandt Paintings — Volume IV''. [[Ernst van de Wetering]], Karin Groen et al. Springer, Dordrecht, the Netherlands (NL). {{page|year=|isbn=978-1-4020-3280-6|pages=692}} (Self-Portraits)</ref>
 
Главнину Рембрантовог стваралаштва чине [[Библија|библијска]] – и нешто мање – [[историја|историјска]], [[митологија|митолошка]] и [[алегорија|алегоријска]] дела, у различитим верзијама [[сликарство|слике]], [[графика|графике]] и [[цртеж]]а пером и мастилом и црвеном и црном кредом.{{sfn|Janson|1975|pp=425–429}} Кроз његову каријеру, промене у стилу су изузетне. Његов приступ композицији и приказу [[светло-тамно|светла и сене]] – као и формалних елемената слике, контуре, форме, [[боја|боје]] и потеза четкице, а у цртежу и графици, третман линије и тона, подложан је постепеној а понекад и наглој промени, чак и током израде једног дела. Слика позната као ''[[Ноћна стража (Рембрант)|Ноћна стража]]'' (1640-42) је јасно прекретна тачка његовог стилског развоја.{{sfn|Janson|1975|pp=425–429}} Те промене нису резултат неког случајног развоја, већ документ свесног истраживања сликовног и наративног, понекад као резултат дијалога с другим великим уметницима [[историја уметности|историје уметности]].{{sfn|Janson|1975|pp=425–429}}
 
По миту који је настао након његове смрти, Рембрант је умро сиромашан и несхваћен. Истина је да је пред крај његовог живота у Холандији [[реализам (уметност)|реализам]] изашао из моде у корист [[неокласицизам|неокласицизма]]. У сваком случају, његова међународна слава међу упућенима и [[колекционарство|колекционарима]] није престајала да расте. Одређени немачки и венецијански уметници осамнаестог столећа су чак стварали скоро сва своја дела користећи се његовим стилом. У доба [[романтизам|романтизма]] Рембрант је постао нарочито популаран и сматран његовим претходником; од тог момента је виђен као један од највећих уметника историје уметности. У самој Холандији његова популарност је обновљена, и Рембрант је поново постао симбол величине у холандској уметности.
Ред 42:
=== Детињство и образовање ===
[[Датотека:Rembrandt aux yeux hagards.jpg|мини|Аутопортрет из око 1630, [[Рајксмузеум Амстердам|Ријксмузеум]]]]
Рембрант је рођен у [[Лајден]]у 15. јула 1606. године као девето дете у добростојећој породици млинара Хармена Геритсона ван Рајна (''-{Harmen Gerritszoon van Rijn}-'') и пекарке Нелтген Вилемсдохтер ван Зојтбрук (''-{Neeltgen Willemsdochter van Zuytbrouck}-''). Као градско дете, Рембрант је од 1612. до 1616. похађао основну школу, а у периоду 1616—1620, калвинистичку [[Латинска школа|латинску школу]].<ref name="schule">Kristin Bahre u. a. (ed): ''Rembrandt. Genie auf der Suche''. DuMont Literatur und Kunst, Köln (2006). стр. 24.</ref> Ту је учио библијску историју и дела класика. Уз то, добио је подуку из [[беседа|реторике]], што је могло да утиче на његов каснији сликарски рад.<ref name="schule"/> После осмогодишњег школовања уписао се на студије филозофије на [[Универзитет у Лајдену|Универзитету у Лајдену]]. Убрзо је напустио студије да би започео школовање за сликара.
 
Његов први биограф, Јан Јанцон Орлеш (''Jan Janszoon Orlers''; 1570–1646), је написао Рембрантов животопис пун хвале на пола странице у свом „Опису града Лајдена” (''Beschrijvinge der stadt Leyden'', 1641.). Ту је Орлеш казао да је Рембрант рано напустио латинску школу, и на свој захтев, био послат да учи сликарство. Чињеница да је Рембрант био уписан на Универзитет у Лајдену 20. маја 1620., није у супротности са овим. Било због пореза, или просто зато што су похађали латинску школу, у Лајдену није било неуобичајено да студенти буду регистровани на Универзитету без очекивања да ће присуствовати или похађати наставу. Ширина Рембрантовог интелектуалног развоја и његовог могућег утицаја на његово дело, и даље је предмет разних нагађања.
Ред 74:
 
== Дела ==
Рембрант је радио као сликар и [[графика|графичар]], водио је сликарску радионицу и подучавао ученике. Био је пре свега успешан портреиста, али се претпоставља да је себе пре свега сматрао историјским сликаром. Његово дело се састоји из [[портрет]]а и [[аутопортрет]]а, пејзажа и обрада [[Библија|библијских]] и [[Митолошко сликарство|митолошких тема]].<ref>Slive, Seymour, Dutch Painting, 1600–1800, Yale UPUniversity Press. {{page|year=1995|isbn=978-0-300-07451-2|pages=}}</ref><ref>[[Ernst van de Wetering|van de Wetering, Ernst]], ''Rembrandt: The Painter at Work''. {{page1|location=|publisher=Amsterdam University Press|year=2000|isbn=978-0-520-22668-5|pages=}}</ref><ref>Roberto Manescalchi, ''Rembrandt: la madre ritrovata'', M.C.M.(La storia delle cose), dicembre, 2004.</ref>
 
На портретима му је успевало да уверљиво представи ликове у некој активности. У историјским композицијама сликао је мотиве које пре њега нико није користио, или је старе мотиве представљао на нов начин. У многим Рембрантовим делима мајсторски је коришћен контраст светлог и тамног ([[светло-тамно|кјароскуро]]). Рембрантови аутопортрети илуструју како је видео себе као уметника и како је старио. Посебно су на графикама видљиви различити изрази лица и гестови који су служили као студије. Рембрант је насликао и нацртао мали број [[предео|пејзажа]] и [[жанр сцена]]. Слика „Мртви паунови“ је једина његова позната мртва природа.<ref name="stillleben">[http://www.faz.net/aktuell/feuilleton/kunst/rembrandt-im-schatten-goldener-zeitenbluete-1302852.html Niklas Maak: ''Rembrandt – Im Schatten goldener Zeitblüten'' auf faz.net, Zugriff am 18. 10. 2008], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Многе од цртежа Рембрант је начинио искључиво у сврху обуке својих ученика.