Маларија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м →Историја: претварање PMID веза у шаблон |
||
Ред 28:
Француски војни лекар [[Алфонс Лаверан]] је године [[1907]]. добио [[Нобелова награда за медицину|Нобелову награду за медицину и физиологију]] за своје откриће узрочника маларије. Године 1902, исту је награду добио британски лекар [[Роналд Рос]] за свој опис животног циклуса плазмодија. Познати биолог [[Роберт Кох]] открио је да се маларија може успешно спречити исушивањем мочвара, природног станишта комараца, пријеносника маларије, те је на тај начин успешно спречавао маларију.
== Историја ==
Маларија је присутна код људи преко 50.000 година. Први записи о повременим епидемијама грознице потичу из древне Кине 2700 година пре нове ере.<ref>Cox F (2002). "History of human parasitology". Clinical Microbiology Reviews 15 (4): 595–612. {{doi|10.1128/CMR.15.4.595-612.2002}}. PMC 126866. {{PMID
Први делотворни лек против маларије користили су локални становници у [[Перу]]у, који су приређивали тинктуру из коре дрвета {{јез-лат|Cinchona}} која је садржавала [[Кинин (лек)|кинин]]. [[Исусовци]] су приметили делотворност терапије, те су је током 1640-их увели у Европу, где је била убрзо општеприхваћена. Тек су 1820. француски хемичари Пјер Жозеф Пелетијер и Жозеф Фјенајм Кавенто, открили и изоловали активни састојак кинин из коре. Током 1940-их хлорокин је заменио кинин. Током 1970-их кинески Научник Ту Јоујоу, открио је [[артемисинин]], који је у комбинацији са другима антималарицима, постао препоручени лек.
|