У средњовековној филозофији, онтологија има обележје спекулативне претпоставке, као и строго канонизоване и систематизоване шеме, у оквиру којих разне варијанте резултују сличним одговорима. Као широко и систематски обрађивана филозофска дисциплина, онтологија је третирана код [[Кристијан ВолфВулф|Кристијана ВолфаВулфа]] ([[1679]]-[[1754]]) као рационална наука која сачињава теоријску филозофију или [[метафизика|метафизику]]. Код [[Имануел Кант|Имануела Канта]] ([[1724]]-[[1804]]), онтологија је такође део метафизике. Он уместо традиционалне онтологије, оснива трансценденталну филозофију, ''„као предворје праве метафизике“метафизике’’'', која жели поставити елементарне услове целокупног човековог знања ''априори''. За [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Г. В. Ф. Хегела]] ([[1770]]-[[1831]]), биће је прва и најапстрактнија категорија на самом почетку [[Дијалектика|дијалектичког]] процеса. Биће и мишљење је у суштини једно те исто, односно, категорија бића код Хегела означава неодређену непосредност и управо се зато негира својом антитезом – небићем, а биће и небиће су само моменти у развоју апсолутне идеје (праве стварности).
