Василије Томић — разлика између измена

Рођен је на [[Василије Велики|Светог Василија Великог]], 14. јануара 1949. године, у селу [[Коренита (Угљевик)|Коренита]], код [[Бијељина|Бијељине]]. Родитељи Станко Стајо и Ивка (рођена Поповић) били су сељаци. На Светог Илију, 1956. године, поведен је у [[Манастир Тавна|манастир Тавну]], с намером да лето проведе код своје тетке (намеснице манастира) монахиње Анастасије коју је замонашио [[Николај Велимировић|Свети Владика Николај]] 1940. године. Због немаштине, остао је да живи у манастиру.<ref>[http://www.slovoljubve.com/slovoljubve/cir/ArhivaEmisijaview.asp?ID=18931 Српски мост - Свештеник Василије Томић: Не псујте и не загађујте Божју творевину! („Радио Слово љубве”, 20. септембра 2017)]</ref>
 
У манастиру је завршио осмогодишњу школу: првих четири разреда у Тавни, а наредних четири у [[Јања|Јањи]], код Бијељине. Када је, 1964. године, отворена обновљена [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Карловачка богословија]], уписао се у први разред, прво коло ове школе. Дипломирао је на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] 1973. године. Провео је две године на постдипломским студијама, у [[Западна Немачка|Немачкој]] (прво први семестар на Римокатоличком теолошком факултету у [[Регензбург]]у затим три семестра на [[Универзитет у Тибингену|универзитету у Тибингену]]) бавећигде се бавио религијском педагогијом. На [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] на катедри за [[српскохрватски језик]] и југословенску књижевност, дипломирао је 1980. године. Написао је докторску дисертацију о [[Гаврил Стефановић Венцловић|Гаврилу Стефановићу Венцловићу]] али је није одбранио.
 
[[Епархија зворничко-тузланска|Владика зворничко-тузлански]] [[Лонгин Томић|Лонгин]] рукоположио га је у манастиру Тавни, 29. новембра 1975. године, у чин [[ђакон]]а, а 1. децембра, исте године, у чин свештеника. Био је постављен за пароха [[Тузла|тузланског]], где је служио до [[Велика Госпојина|Велике Госпојине]], 1977. године када прелази у [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископију београдско-карловачку]] и бива прибројен братству [[Храм Свете Тројице (Београд)|Храма Свете Тројице у Београду]]. У октобру 1978. (на препоруци [[Патријарх српски Герман|патријарха Германа]]) добија своју парохију и прелази у [[Црква Светог Марка у Београду|Храм Светог Марка у Београду]].