Голија (Србија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
Ова планина је највероватније добила име због своје величине - голема. Огромна пространства, оштра клима и густе шуме су разлог да мештани често кажу: „не зна Голија шта је делија“. Без теренског возила или коња планину је тешко прећи, тако да се и планинари овде могу тешко срести. Највиша тачка планине је заравњен, неуочљив Јанков камен, висок 1.833 -{m}-. Према народном предању, два побратима, Рајко и Јанко су се кладили ко ће пре да изнесе овећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, a поток у који се откотрљао Рајков камен становници зову Рајков поток.
Због непропусне геолошке подлоге и обиља падавина, планина је богата водом. Лета су свежа, a зиме хладне са пуно снега који се овде дуго задржава. Услед знатног [[Средоземно море|медитеранског]] утицаја клима у долинама [[Ибар|Ибра]], Студенице и Моравице је знатно пријатнија. На Голији успевају житарице, кромпир, има доста воћака, a последњих година се повећава и број малињака. Ипак, ово земљиште најпогодније је за шуме и ливаде.
== Географске одлике ==
Голија припада унутрашњој зони [[Динарске планине|Динарског планинског система]]. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 -{km}-. У западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1.833 -{m}-) и Црни врх (1.795 -{m}-). На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: [[Студеница (река)|Студеница]], [[Брвеница (река)|Брвеница]], Моравица итд.
== Клима Голије ==
Клима [[Голија|Голије]] одређена је географским положајем, разноврсношћу рељефа, надморском висином, вегетацијом и другим факторима. Голија је подручје са највише снежних дана у [[Србија|Србији]], снег се задржава близу пет месеци и достиже просечну висину од 105 цм.
На Голији се издвајају три климатска региона:
– долински са брдским (до 700 м) у коме преовладава умерено-континентална клима;
– прелазни регион (700-1.300 м) одликује се дугим и оштрим зимама са обилним снежним падавинама; лета су свежа и кратка са хладним ноћима и топлим данима;
– планински регион (од 1.300 м), одликују оштре и дуге зиме са доста снега; лета су кратка и прохладна са повременим ветром или учесталим падавинама; пролећа и јесени су хладни уз честе кише.
За разлику од свог суседа Копаоника сама голија има доста питомију климу са великим бројем снежних дана. Веома погодна за летњи туризам и особе које желе свој мир да нађу у чистом ваздуху и нетакнутој природи.
Сам географски положај погодан је за утицај различитих клима на саму планину. Као таква погодна је за развијање сточарства и узгајање ретких пољопривредних култура. Климатски фактори су утицали и на само земљиште. Из тог разлога се данас оправдано каже да је на Голији земљиште веома подно а посебно погодно за развој воћарства.
Лета на Голији су веома свежа а зиме имају сегменте алпских планина. Снег се не тако ретко задржава и до јуна месеца. Зато можемо са поносом рећи да клима на самој планини је погодна за лечење великог броја болести: хронично репираторних обољења као што су бронхитис, астма и емфизем; код разних болести крви попут тромбоцитопеније, леукопеније, малигне хемопатије, и анемије.<ref>[https://golijainfo.rs/klima-golije/ GolijaInfo: Klima na Goliji pristup 11. februar 2020]</ref>
== Туризам ==
| |||