Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков Камен (1.833 m). Налази се 40 km југозападно од Ивањице и 32 km северно од Новог Пазара.

Голија
Pogled na Jankov kamen.jpg
Поглед на Јанков камен
Географске карактеристике
Највиша тачкаЈанков камен
Ндм. висина1.833 m
Координате43°17′24″ СГШ; 20°19′19″ ИГД / 43.29° СГШ; 20.322° ИГД / 43.29; 20.322 Координате: 43°17′24″ СГШ; 20°19′19″ ИГД / 43.29° СГШ; 20.322° ИГД / 43.29; 20.322
Географија
Голија на мапи Србије
Голија
Голија
Државе Србија
РегијеПештер
ОбластРашка област
МасивДинарске планине
ГрупаСтаровлашко-рашке планине

Географске одликеУреди

Голија припада унутрашњој зони Динарског планинског система. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 km. У западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1.833 m) и Црни врх (1.795 m). На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: Студеница, Брвеница, Моравица итд.

 
Голија борба светлости.

Планина Голија је обрасла буковом шумом на северним, североисточним и источним експозицијама. Највећа површина под буквом налази се на Црном Врху (Бисер Вода). Висински интервал букве је доста широк, од 500 до 1.000 m надморске висине. Испод појаса букве налази се појас храста. Изнад појаса букве налази се појас мешовитих, буково–јелових и буково–смрчевих шума. Изнад 1.700 m заступљена је само смрча. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на оморику, а два таква примерка расту поред Голијске реке и заштићена су. На Голији постоје три резервата природе који су под заштитом. Комплекс мешовитих шума јеле, смрче и букве на локацији изнад Љутих ливада је заштићен на површини од 30 ha још од 1950. Заштићен је и резерват шума смрче, јеле и букве на простору од 8,5 ha у близини Јанковог камена.[1]

Ова планина је највероватније добила име због своје величине - голема. Огромна пространства, оштра клима и густе шуме су разлог да мештани често кажу: „не зна Голија шта је делија“. Без теренског возила или коња планину је тешко прећи, тако да се и планинари овде могу тешко срести. Највиша тачка планине је заравњен, неуочљив Јанков камен, висок 1.833 m. Према народном предању, два побратима, Рајко и Јанко су се кладили ко ће пре да изнесе овећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, a поток у који се откотрљао Рајков камен становници зову Рајков поток. Због непропусне геолошке подлоге и обиља падавина, планина је богата водом. Лета су свежа, a зиме хладне са пуно снега који се овде дуго задржава. Услед знатног медитеранског утицаја клима у долинама Ибра, Студенице и Моравице је знатно пријатнија. На Голији успевају житарице, кромпир, има доста воћака, a последњих година се повећава и број малињака. Ипак, ово земљиште најпогодније је за шуме и ливаде.[2]

Географске одликеУреди

Голија припада унутрашњој зони Динарског планинског система. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 km. У западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1.833 m) и Црни врх (1.795 m). На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: Студеница, Брвеница, Моравица итд.[3]

Клима ГолијеУреди

Клима Голије одређена је географским положајем, разноврсношћу рељефа, надморском висином, вегетацијом и другим факторима. Голија је подручје са највише снежних дана у Србији, снег се задржава близу пет месеци и достиже просечну висину од 105 цм.

На Голији се издвајају три климатска региона: – долински са брдским (до 700 м) у коме преовладава умерено-континентална клима; – прелазни регион (700-1.300 м) одликује се дугим и оштрим зимама са обилним снежним падавинама; лета су свежа и кратка са хладним ноћима и топлим данима; – планински регион (од 1.300 м), одликују оштре и дуге зиме са доста снега; лета су кратка и прохладна са повременим ветром или учесталим падавинама; пролећа и јесени су хладни уз честе кише. За разлику од свог суседа Копаоника сама голија има доста питомију климу са великим бројем снежних дана. Веома погодна за летњи туризам и особе које желе свој мир да нађу у чистом ваздуху и нетакнутој природи.

Сам географски положај погодан је за утицај различитих клима на саму планину. Као таква погодна је за развијање сточарства и узгајање ретких пољопривредних култура. Климатски фактори су утицали и на само земљиште. Из тог разлога се данас оправдано каже да је на Голији земљиште веома подно а посебно погодно за развој воћарства.

Лета на Голији су веома свежа а зиме имају сегменте алпских планина. Снег се не тако ретко задржава и до јуна месеца. Зато можемо са поносом рећи да клима на самој планини је погодна за лечење великог броја болести: хронично репираторних обољења као што су бронхитис, астма и емфизем; код разних болести крви попут тромбоцитопеније, леукопеније, малигне хемопатије, и анемије.[4]

ТуризамУреди

Туристичке вредности геоморфолошких особености планине Голије огледају се у пространим пропланцима изнад 1.200 m и врховима преко 1.400 m. Голија поседује добру основу за формирање скијашких стаза и за рекреацију у виду благих шетњи и планинарења у готово нетакнутој природи. Туризам се на Голији развија великом брзином; у последњих 10 година Голија је добила савремене и уређене ски-стазе, жичаре и пратеће ски-садржаје. Током зиме долазе гости из целе Србије и иностранства. Туристи Голију посећују и лети. На Одвраћеници постоји хотел „Голија“, а са Ивањичке стране и хотел „Голијска река“.

Влада Републике Србије је, јула 2001. године, донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као „Парк природе Голија“ и сврстава у 1. категорију заштите као природно добро изузетног значаја. Прецизно су дефинисане границе парка које обухватају подручја општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница - укупне површине 75.183 ha, a унутар њих подручја са првим, другим или трећим степеном заштите. Једна од ствари која се обезбеђује на подручју Парка природе Голија је и уређење и инфрасртуктурно опремање простора за потребе туризма и рекреације. O Парку природе Голија стара се јавно предузеће „Србијашуме“. Исте године је дефинисан и резерват биосфере под именом Голија-Студеница у границама незнатно другачијим од парка природе, али са међународно признатим статусом у оквиру Унесковог програма МАБ.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди