Голија (Србија)
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков Камен (1.833 m). Налази се 40 km југозападно од Ивањице и 32 km северно од Новог Пазара.
| Голија | |
|---|---|
 Поглед на Јанков камен | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Јанков камен |
| Ндм. висина | 1.833 m |
| Координате | 43° 17′ 24″ С; 20° 19′ 19″ И / 43.29° С; 20.322° И 43° 17′ 24″ С; 20° 19′ 19″ И / 43.29° С; 20.322° И |
| Географија | |
  Голија | |
| Државе |  Србија |
| Регије | Пештер |
| Област | Рашка област |
| Масив | Динарске планине |
| Група | Старовлашко-рашке планине |
Географске одлике
уредиГолија припада унутрашњој зони Динарског планинског система. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 km. У западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1.833 m) и Црни врх (1.795 m). На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: Студеница, Брвеница, Моравица итд.
Планина Голија је обрасла буковом шумом на северним, североисточним и источним експозицијама. Највећа површина под буквом налази се на Црном Врху (Бисер Вода). Висински интервал букве је доста широк, од 500 до 1.000 m надморске висине. Испод појаса букве налази се појас храста. Изнад појаса букве налази се појас мешовитих, буково–јелових и буково–смрчевих шума. Изнад 1.700 m заступљена је само смрча. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на оморику, а два таква примерка расту поред Голијске реке и заштићена су. На Голији постоје три резервата природе који су под заштитом. Комплекс мешовитих шума јеле, смрче и букве на локацији изнад Љутих ливада је заштићен на површини од 30 ha још од 1950. Заштићен је и резерват шума смрче, јеле и букве на простору од 8,5 ha у близини Јанковог камена.[1]
Ова планина је највероватније добила име због своје величине - голема. Огромна пространства, оштра клима и густе шуме су разлог да мештани често кажу: „не зна Голија шта је делија“. Без теренског возила или коња планину је тешко прећи, тако да се и планинари овде могу тешко срести. Највиша тачка планине је заравњен, неуочљив Јанков камен, висок 1.833 m. Према народном предању, два побратима, Рајко и Јанко су се кладили ко ће пре да изнесе овећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, a поток у који се откотрљао Рајков камен становници зову Рајков поток. Због непропусне геолошке подлоге и обиља падавина, планина је богата водом. Лета су свежа, a зиме хладне са пуно снега који се овде дуго задржава. Услед знатног медитеранског утицаја клима у долинама Ибра, Студенице и Моравице је знатно пријатнија. На Голији успевају житарице, кромпир, има доста воћака, a последњих година се повећава и број малињака. Ипак, ово земљиште најпогодније је за шуме и ливаде.[2]
Географске одлике
уредиГолија припада унутрашњој зони Динарског планинског система. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 km. У западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1.833 m) и Црни врх (1.795 m). На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: Студеница, Брвеница, Моравица итд.[3]
Клима Голије
уредиКлима Голије одређена је географским положајем, разноврсношћу рељефа, надморском висином, вегетацијом и другим факторима. Голија је подручје са највише снежних дана у Србији, снег се задржава близу пет месеци и достиже просечну висину од 105 цм.
На Голији се издвајају три климатска региона: – долински са брдским (до 700 м) у коме преовладава умерено-континентална клима; – прелазни регион (700-1.300 м) одликује се дугим и оштрим зимама са обилним снежним падавинама; лета су свежа и кратка са хладним ноћима и топлим данима; – планински регион (од 1.300 м), одликују оштре и дуге зиме са доста снега; лета су кратка и прохладна са повременим ветром или учесталим падавинама; пролећа и јесени су хладни уз честе кише. За разлику од свог суседа Копаоника сама Голија има доста питомију климу са великим бројем снежних дана. Веома погодна за летњи туризам и особе које желе свој мир да нађу у чистом ваздуху и нетакнутој природи.
Сам географски положај погодан је за утицај различитих клима на саму планину. Као таква погодна је за развијање сточарства и узгајање ретких пољопривредних култура. Климатски фактори су утицали и на само земљиште. Из тог разлога се данас оправдано каже да је на Голији земљиште веома подно а посебно погодно за развој воћарства.
Лета на Голији су веома свежа а зиме имају сегменте алпских планина. Снег се не тако ретко задржава и до јуна месеца. Зато можемо са поносом рећи да клима на самој планини је погодна за лечење великог броја болести: хронично респираторних обољења као што су бронхитис, астма и емфизем; код разних болести крви попут тромбоцитопеније, леукопеније, малигне хемопатије, и анемије.[4]
Туризам
уредиТуристичке вредности геоморфолошких особености планине Голије огледају се у пространим пропланцима изнад 1.200 m и врховима преко 1.400 m. Голија поседује добру основу за формирање скијашких стаза и за рекреацију у виду благих шетњи и планинарења у готово нетакнутој природи. Туризам се на Голији развија великом брзином; у последњих 10 година Голија је добила савремене и уређене ски-стазе, жичаре и пратеће ски-садржаје. Током зиме долазе гости из целе Србије и иностранства. Туристи Голију посећују и лети. На Одвраћеници постоји хотел „Голија“, а са Ивањичке стране и хотел „Голијска река“ (на Одвраћеници је још 1940. сељак Тома Ивановић имао туристички дом[5]).
Влада Републике Србије је, јула 2001. године, донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као „Парк природе Голија“ и сврстава у 1. категорију заштите као природно добро изузетног значаја. Прецизно су дефинисане границе парка које обухватају подручја општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница - укупне површине 75.183 ha, a унутар њих подручја са првим, другим или трећим степеном заштите. Једна од ствари која се обезбеђује на подручју Парка природе Голија је и уређење и инфраструктурно опремање простора за потребе туризма и рекреације. O Парку природе Голија стара се јавно предузеће „Србијашуме“. Исте године је дефинисан и резерват биосфере под именом Голија-Студеница у границама незнатно другачијим од парка природе, али са међународно признатим статусом у оквиру Унесковог програма МАБ.
Галерија
уреди-
-
Водопад на Голијској реци -
Општина Рашка - Голија, Честа врела -
Општина Рашка - Голија, чесма на Петровом пољу -
Општина Рашка - Црква у селу Ржана на Голији -
Општина Рашка - Црква у селу Ивање на Голији -
Општина Рашка - Голија, извор Девојачка вода -
Општина Рашка - Голија
Види још
уредиЛитература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Референце
уреди- ^ „Тифран: Планине pristup 11. februar 2020”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2011. г. Приступљено 11. 02. 2020.
- ^ Политика: Не зна Голија шта је делија pristup 11. februar 2020
- ^ „Скијање.рс: Голија - Ивањица приступ 11. фебруар 2020”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2018. г. Приступљено 11. 02. 2020.
- ^ „GolijaInfo: Klima na Goliji pristup 11. februar 2020”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2020. г. Приступљено 11. 02. 2020.
- ^ "Политика", 30. авг. 1940, стр. 12
Спољашње везе
уреди
- ГолијаИнфо.рс
- Голија-туризам
- Голија – Сеоски туризам
- Голија – Туристичка организација Србије
- Фотографије Голије у БиоНет школи
- "Политика", 16. авг. 1938, стр. 10
