Војводина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Евроазијски Авари → Авари (2), Српско Војводство → Српска Војводина |
|||
Ред 123:
{{Посебан чланак|Историја Војводине}}
{{Историја Војводине}}
Током историје, на територији данашње Војводине траг су оставили многи народи: [[Срби]], [[Илири]], [[Трачани]], [[Келти]], [[Антички Рим|Римљани]], [[Сармати]], [[Готи]], [[Хуни]], [[Гепиди]], [[Остроготи]], [[Лангобарди]], [[Византијско царство|Византинци]], [[Словени|Стари Словени]], [[
У време римске управе, подручје данашње Војводине било је у самом средишту светских дешавања, будући да је град [[Сирмијум]] (данашња [[Сремска Митровица]]) био један од четири главна града [[Римско царство|Римског царства]], а у самом граду или његовој околини рођено је шест [[списак римских царева|римских царева]].
[[Словени]] (углавном преци данашњих [[Срби|Срба]]) се насељавају на територију данашње Војводине у шестом веку, заједно са Аварима (а у мањим групама вероватно и пре шестог века). За време [[
[[Датотека:Bač fortress (Bačka tvrđava) 2.JPG|лево|мини|[[Бачка тврђава]]]]
Ред 147:
[[Датотека:Flag_of_Serbian_Vojvodina.svg|мини|лево|Службени грб [[Српска Војводина|Српске Војводине]] из 1848. године]]
[[Датотека:Историјски грб Српске Војводине из 1848.jpg|мини|лево|Грб Српске Војводине из 1848. године, са четири оцила]]
[[Датотека:Vojvodstvo2.jpg|мини|лево|Грб Српског Војводства на Службеном билтену [[
После избијања мађарске револуције (15. марта 1848. године), делегација војвођанских Срба кренула је у [[Братислава|Пожун]], да новој мађарској влади достави захтеве Срба за равноправним положајем у Угарској. После неуспелих преговора, дошло је до немира у војвођанским градовима, којом приликом су Срби спалили матичне књиге вођене на мађарском језику. Што је мађарска влада била непопустљивија према умереним српским захтевима, то су ови захтеви постајали радикалнији. У првим српским захтевима не спомињу се ни војвода ни војводина ни аутономија, али ће то веома брзо постати главне тачке српских захтева. На [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] (од 13. до 15. маја 1848. године), Срби су прогласили [[Српска Војводина|Српску Војводину]], која се састојала од Срема, Баната, [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]]. За војводу је изабран [[Стеван Шупљикац]], [[Карловачка митрополија]] је уздигнута на ранг [[карловачка митрополија|патријаршије]], а тадашњи митрополит, [[Патријарх српски Јосиф|Јосиф Рајачић]], проглашен је за српског патријарха. Изабран је народни одбор као привремена влада Српске Војводине. Одлуке Мајске скупштине потврђене су касније од стране аустријског двора. Мађарска влада је цео овај покрет српског народа прогласила бунтовничким и решила да га сломи војнички. Срби су пружили енергичан отпор и у данашњој Војводини је беснео прави рат. Непопустљивост мађарске владе искористило је српско вођство, на челу са патријархом Рајачићем. Кад је аустријски цар прогласио Мађаре за бунтовнике, српске трупе из Војводине укључиле су се у царску војску и учествовале су у гушењу револуције у Угарској.
| |||