Митрополит београдски Теодосије — разлика између измена

м
Време у коме је митрополит Тодосије управљао црквом било је обележено низом криза; од велике [[Тимочка буна|Тимочке буне]] радикала [[1883]]. године, [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарског рата 1885.]] године, спровођење новог [[Устав Србије из 1888. године|Устава Србије из 1888]]. године, развод брака [[Милан Обреновић|Краља Милана]] и [[Наталија Обреновић|Краљице Наталије]], и на крају, до драматичне абдикације [[милан Обреновић|краља Милана]]. У време [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|напредњачке]] управе [[Краљевина Србија|Србијом]], када је црквом управљао Теодосије, како истиче Марјановић, „развио се атеизам који је ширио [[Васо Пелагић|Васа Пелагић]] код простијег света, и кабинетски научници код интелигенције“, па је, како би ојачао образовање свештенства, донет [[31. октобар|31. октобра]] [[1886]]. године нов закон о богословији. За ректора [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Београдске богословије]] тада је постављен један од најобразованијих [[теологија|богослова]] [[19. век]]а архимандрит [[Никодим Милаш]].
 
Митрополит Теодосије је био, како пише [[Сава Вуковић|епископ Сава]], „сјајан зналац српског народног појања“ и оснивач „фонда за неговање црквеног појања“. Носио је, како пише [[Слободан Јовановић]], „на малом телу велику дугачку главу с јаким кукастим црвеним носом; корачао је у цркви с театралним достојанством и задржао је и у старим годинама нешто од оног лепог појања којим се у младости одликовао. Али, ван црквених свечаности, то је био безначајан човек, који је свој положај сматрао за синекуру; „жене, песме, и вино“, а уз то и карте, били су главна ствар његовог живота“. Укратко, Теодосије, је „личио на оне пречанске калуђере на које се Доситије био окомио“. А заправо, према Грујићу, Теодосије је у свом времену био чувен по лепом, пријатном и чистом гласу и „вештини у појењу“ и по томе што је основао фонд од 50.000 динара<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1892.</ref> за неговање црквене песме и музике. Фондом је управљло певачко друштво „[[Корнелије Станковић (друштво)|Корнелије Станковић]]“.
 
Када је [[милан Обреновић|краљ Милан]] абдицирао [[22. фебруар]]а [[1889]]. године у корист свога малолетног сина [[александар Обреновић|краља Александра Обреновића]] и када је [[Аустрофилство|аустрофилска]] [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|напредњачка]] странка уступила место [[Русофилство|русофилској]] [[Либерална странка (Србија)|либералној]] и [[Народна радикална странка|радикалној странци]] дотадашња „јерархија“ је поднела оставку и дозволила [[Митрополит београдски Михаило|Михајлу]] да се врати у земљу и преузме положај [[митрополит]]а.
26.978

измена