Отворите главни мени

Митрополит Теодосије (световно Теодор Мраовић; Баја, 27. фебруар 1815Београд, 30. јануар 1891) је био београдски митрополит шест година од 1883. до 1889.

Теодосије Мраовић
ArzobispoTeododosioDeSerbia--belgradewhitecit00amesrich.jpg
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
АрхиепископијаБеоградска
МитрополијаБеоградска
Архијерејски чинмитрополит
СједиштеБеоград
Године службе1883-1889
ПретходникМитрополит Михаило
НасљедникМитрополит Инокентије
Лични подаци
Световно имеТеодор Мраовић
Датум рођења30. јануар 1815.
Мјесто рођењаБаја
Аустријско царство
Датум смрти27. фебруар 1891.
Мјесто смртиБеоград
Краљевина Србија

Садржај

ЖивотописУреди

Живот пре устоличењаУреди

Теодосије је рођен у Баји 30. јануара 1815., на празник Света три јерарха и крштен је на Сретење као Теодор, од оца Петра и мајке Персиде Мраовић. Гимназију је завршио у Баји, филозофију у Печују, права у Пешти, а богословију у Сремским Карловцима. У чин ђакона и презвитера рукополежен је 1841. године у Београду, а у чин архимандрита произведен је, према епископу шумадијском Сави, 1860. године. У Београду је као професор Богословије провео цео радни век.

УстоличењеУреди

После одласка митрополита Михајла из земље, Београдском митрополијом је од 18. октобра 1881. године па све до априла 1883. управљао као администратор бивши епископ шабачки и неготински Мојсије. Као администратор био је самовољан и чинио је, кало пише Чедомир Марјановић у својој „Историји српске цркве“, бројне канонске грешке. Кад је вршен избор за новог митрополита, а сазнавши да ће кандидат за новог митрополита бити архимандрит Теодосије Мраовић, а не он, одбио је да присуствује изборном сабору па је указом од 6. априла 1883. године био разрешен дужности.

За новога митрополита изабран је 23. марта 1883. године Теодосије Мраовић, професор богословије у пензији. За архиепископа београдског и митрополита српског рукоположен је у Карловцима 27. марта 1883. године од стране карловачког патријарха Германа Анђелића.

После устоличењаУреди

Време у коме је митрополит Тодосије управљао црквом било је обележено низом криза; од велике Тимочке буне радикала 1883. године, Српско-бугарског рата 1885. године, спровођење новог Устава Србије из 1888. године, развод брака Краља Милана и Краљице Наталије, и на крају, до драматичне абдикације краља Милана. У време напредњачке управе Србијом, када је црквом управљао Теодосије, како истиче Марјановић, „развио се атеизам који је ширио Васа Пелагић код простијег света, и кабинетски научници код интелигенције“, па је, како би ојачао образовање свештенства, донет 31. октобра 1886. године нов закон о богословији. За ректора Београдске богословије тада је постављен један од најобразованијих богослова 19. века архимандрит Никодим Милаш.

Митрополит Теодосије је био, како пише епископ Сава, „сјајан зналац српског народног појања“ и оснивач „фонда за неговање црквеног појања“. Носио је, како пише Слободан Јовановић, „на малом телу велику дугачку главу с јаким кукастим црвеним носом; корачао је у цркви с театралним достојанством и задржао је и у старим годинама нешто од оног лепог појања којим се у младости одликовао. Али, ван црквених свечаности, то је био безначајан човек, који је свој положај сматрао за синекуру; „жене, песме, и вино“, а уз то и карте, били су главна ствар његовог живота“. Укратко, Теодосије, је „личио на оне пречанске калуђере на које се Доситије био окомио“. А заправо, према Грујићу, Теодосије је у свом времену био чувен по лепом, пријатном и чистом гласу и „вештини у појењу“ и по томе што је основао фонд од 50.000 динара за неговање црквене песме и музике. Фондом је управљло певачко друштво „Корнелије Станковић“.

Када је краљ Милан абдицирао 22. фебруара 1889. године у корист свога малолетног сина краља Александра Обреновића и када је аустрофилска напредњачка странка уступила место русофилској либералној и радикалној странци дотадашња „јерархија“ је поднела оставку и дозволила Михајлу да се врати у земљу и преузме положај митрополита.

Крај животаУреди

Архиепископ београдски и митрополит Србије Теодосије умро је у Београду 27. фебруара 1891. године. Сахрањен је у старој Марковој цркви у Београду.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди