Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 262:
Дана 16. септембра 1409. године окриљу Млетачке републике приступили су градови Нин и Раб, чији су становници, такође, постали млетачки грађани. Недуго потом, у млетачке руке су пали Црес и Осор,{{напомена|Данашњи [[Лошињ]].}} којима република већ 13. децембра 1409. године поставља кнезове.{{sfn|Милошевић|1994|p=53}}{{sfn|Хорват|1924|p=262}} На овај начин Млетачка република је загосподарила читавом северном Далмацијом, изузев [[Крк (острво)|Крка]].{{sfn|Милошевић|1994|p=53}} Ови успеси су у Венецији пробудили наду, да поврати читаву Далмацију. Република је 23. септембра 1409. расписала годишње награде за Шибеничане, који би млетачком [[Генерални провидур Далмације|провидуру]] предати градску тврђаву.{{sfn|Хорват|1924|p=262}} Пошто није била одзива, 25. октобра 1409. године провидуру [[Пјетро Лоредано|Пјетру Лоредану]] наложено је, да са флотом пође под Шибеник и позове га на предају. Међутим, пошто је био одбијен, [[Опсада Шибеника (1409—1412)|опсео је град]].{{sfn|Милошевић|1994|p=53}}{{sfn|Хорват|1924|p=262}} Кнез Шибеника, Иваниш Нелипчић послао је 300 људи у помоћ свом граду, коме су, такође, помагали и суседни Трогирани, пошто би и сами дошли у опасност падом града.{{sfn|Хорват|1924|p=262}} Почетком 1410. године Шибенику је стигла војска, коју му је у помоћ послао краљ Жигмунд.{{sfn|Милошевић|1994|p=53}}{{sfn|Хорват|1924|p=262}}{{sfn|Хорват|1924|p=262}} Да прикрију свој неуспех, после дугих преговора, 13. априла 1411. године Млечани су за 5.000 дуката, купили градове Островицу и Скрадин, које је краљ Ладислав 1407. године даривао Сандаљу Хранићу, који се декларисао као млетачки савезник.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=262}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=279}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=280}} Хрвоје се плашио да би република Св. Марка могла угрозити његове поседе, чији се велики део налазио у Далмацији. Стога ју је путем посланства послатог у Венецију, упитао како ће се држати према њему, истовремено затраживши да му република да титулу ''херцег сплитски'', јер је у повељи млетачких грађана од 1393. године био забележен као ''војвода босански''. Република му је одговорила 8. априла 1410. године, да неће узнемиравати његове поседе, ако буде стао иза њихових интереса у Далмацији. После овога, Хрвоје је према Млечанима заузео неутралан став.{{sfn|Хорват|1924|p=262}}
[[Краљ Римљана]] [[Рупрехт од Немачке|Рупрехт Палатинатски]] преминуо је 18. маја 1410. године и немачки [[Кнежеви-изборници|кнезови изборници]] састали су се да изаберу новог краља. Као и много пута до тад, кнезови изборници били су међусобно подељени, тако да су тројица 10. септембра 1410. године за краља Немачке изабрали Жигмунда, а четворица 1. октобра [[Јошт Моравски|Јошта Моравског]], Жигмундовог брата од стрица.{{sfn|Хорват|1924|p=263}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=457}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=471}} Сукоб између двојице монарха био је на видику, међутим, Јошт је изненада умро 18. јануара 1411. године. После овога су се остали изборници приклонили Жигмунду, изабравши га за новог немачког краља 21. јула 1411. године.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=280}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=296}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=350}} Његово крунисање извршено је тек 8. новембра 1414. године у [[Ахен]]у. Овим чином угарски краљ је добио велики политички утицај, али, заузет питањима [[Средња Европа|Средње Европе]], није се могао у довољној мери посветити балканским питањима.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=39}}{{sfn|Хорват|1924|p=263}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=280}}
У том периоду [[Свето римско царство]] је било конгломерат прилично независних држава. У [[Немачка|Немачкој]] је било 16.000 таквих јединица, различитих по величини и значају од војводства Аустрије, [[Војводство Баварска|Баварске]] и [[Кнежевина-изборник Саксонија|Саксоније]], маркгрофовије Бранденбург и [[Кнежевина Палатинат|палатинске грофовије Рајне]] до [[Средњовековни градови|малих слободних градова]] и територија ситних царских витезова. Ниједна немачка држава није била довољно моћна да би остварила чак ни привремену превласт над осталима.{{sfn|Пејнтер|1997|p=455}} У [[Италија|Италији]] се такође налазио велики број државица, које су само номинално признавале царску власт.{{sfn|Пејнтер|1997|p=456}} Једина Жигмундова власт над државама распадајућег Светог римског царства заснивала се на његовој власти над Угарском.{{sfn|Пејнтер|1997|p=455}}
| |||