Манастир Свете Тројице у Кикинди — разлика између измена

Градња манастира отпочела је [[1885]]. године када су темељи освећени по благослову епископа темишварско-банатског, [[Патријарх српски Георгије|Ђорђа Бранковића]]. Након две године градња је завршена, освећење је извршено на дан [[Ћирило и Методије|Светих Кирила и Методија]], [[24. мај]]а [[1887]]. године. Манастир је понео назив "Манастир Свете Тројице" 1903. године.<ref>Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.</ref> Одобрено му је у исто време да има духовника монашког чина. Архимандрит [[Стефан Илкић]] познати црквени писац, био је 1905од 1908. године духовник манастира кикиндског.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.</ref>

Унутрашњост Манастира и [[олтар]] урађени су у [[барок]]ном стилу са 8 [[Фреска|фресака]] и 8 медаљона. Манастирску цркву одликују мозаици светих Архангела [[Михаило|Михаила]] и [[Гаврило|Гаврила]]. Иконостас и зидове храма осликао је 1887. године познати самоуки сликар [[Ђура Пецић]], родом из [[Бачка|Бачке]].

Манастир је првобитно био мушки, а богослужења су вршили кикиндски парохијски свештеници. За потребе манастира изграђен је и средњошколски интернат, у којем се данас налази [[ОШ „Ђура Јакшић“ (Кикинда)|Основна школа Ђура Јакшић]]. Манастир је [[1980]]. године, указом владике [[Сава Вуковић|Саве Вуковића]], преименован у женски. На чело манастира постављена је Марта Ковач, а са њом живе две монахиње и једна искушеница. Конак је обновљен и дограђен осамдесетих година. Поред манастира налази се и гробље, у Кикинди познато под називом ''Мелино гробље''.<ref>{{Cite web|url=http://visitkikinda.info/t/manastir-svete-trojice |title=Manastir Svete Trojice ||accessdate=11. 08. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140812211925/http://visitkikinda.info/t/manastir-svete-trojice |archive-date=12. 08. 2014 |url-status=dead }}</ref>