Манастир Свете Тројице у Кикинди

Манастир Свете Тројице у Кикинди је подигнут 1887. године за време владавине Фрање Јосифа. Манастир је задужбина Меланије Николић, рођене Гачић (према неким изворима Гајчић или Гаичић)[1] која је са родбином и сахрањена у цркви.

Манастир Свете Тројице у Кикинди
Manastir Svete Trojice Kikinda 02.JPG
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање1885
ОснивачМеланија Николић рођ. Гачић
МестоКикинда
Држава Србија

О МанастируУреди

Градња манастира отпочела је 1885. године када су темељи освећени по благослову епископа темишварско-банатског, Ђорђа Бранковића. Након две године градња је завршена, освећење је извршено на дан Светих Кирила и Методија, 24. маја 1887. године. Манастир је понео назив "Манастир Свете Тројице" 1903. године.[2] Одобрено му је у исто време да има духовника монашког чина. Архимандрит Стефан Илкић познати црквени писац, био је од 1908. године духовник манастира кикиндског.[3]

Унутрашњост Манастира и олтар урађени су у барокном стилу са 8 фресака и 8 медаљона. Манастирску цркву одликују мозаици светих Архангела Михаила и Гаврила. Иконостас и зидове храма осликао је 1887. године познати самоуки сликар Ђура Пецић, родом из Бачке. Црквена слава је други дан Духова. Овај верски објекат значајан је, јер је у периоду од 1921. до 1932. године, Кикинда била седиште великокикиндско - великобечкеречко - арадско - великосемлушког владике, доктора Георгија Летића.

Манастир је првобитно био мушки, а богослужења су вршили кикиндски парохијски свештеници. За потребе манастира изграђен је и средњошколски интернат, у којем се данас налази Основна школа Ђура Јакшић. Манастир је 1980. године, указом владике Саве Вуковића, преименован у женски. На чело манастира постављена је Марта Ковач, а са њом живе две монахиње и једна искушеница. Конак је обновљен и дограђен 1967. године.[4] Поред манастира налази се и гробље, у Кикинди познато под називом Мелино гробље.[5]

Меланија Николић рођ. ГачићУреди

Меланија Николић рођ. Гачић (или Гајчић?) (1829 - 1912), позната по надимку Лепа Мела, једна је од најпознатијих, најзначајнијих и најзанимљивијих Кикинђанки друге половине 19. века и почетка 20. века. Ктиторка је Манастира Свете Тројице у Кикинди, у којем је поред 300 земље завештала и салаш и кућу. Њено завештање је после Другог светског рата, као и већина сличних објеката, национализовано.

Дуг и контроверзан живот Меланије Николић - Гачић описала је и документовала Александра Белош у Биографији Меланије Николић - Гачић, у издању Народног музеја Кикинда.[6]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Еликсир плус, духовно здравље”. Архивирано из оригинала на датум 13. 04. 2015. Приступљено 12. 04. 2015. 
  2. ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
  3. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
  4. ^ Милош Поповић, наведено дело
  5. ^ „Manastir Svete Trojice”. Архивирано из оригинала на датум 12. 08. 2014. Приступљено 11. 08. 2014. 
  6. ^ MANASTIR SVETE TROJICE - www.manastiri-crkve.com

Спољашње везеУреди