Арханђел Гаврило

анђео у абрахамским религијама
(преусмерено са Гаврило)

Арханђел Гаврило, Гаврил, Габријел или Џибрил (хебр. גַּבְרִיאֵל - „снага Божја“) у Аврамским религијама означава слугу и гласника (анђела) Божјег који има дужност да саопштава људима Божје одлуке. Хришћани и муслимани верују да је он прорекао рођење Јована Крститеља и Исуса.

Икона Св. арх. Гаврила

У абрахамским религијама, Габријел[N 1] или Кебрајл је арханђел који се појављује у јеврејској Библији, Новом завету и Курану.

Јудаизам уреди

 
Статуа арханђела Гаврила (15. век), која краси врх северозападног угаоног стуба палате Дукала у Венецији

У хебрејској Библији, Габријел се појављује пророку Данилу да би објаснио своје визије (Данило 8:15–26, 9:21–27). Арханђел се такође појављује у Књизи Еноха и другим древним јеврејским списима. Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани свој народ од анђела других народа. Гаврило се на неким језицима преводи и као „Божја снага“.[1]

 
Благовести Гаврилове по Јан ван Ајку, 1434

Талмудски рабини су тумачили „човека у платну“ као Габријела у Књизи Данила и Књизи Језекиља. У Књизи Данила, Габријел је одговоран за тумачење Данилових визија. Габријелова главна функција у Даниелу је улога откривача, улога коју наставља у каснијој књижевности. У Књизи о Језекиљу, Гаврило је схваћен као анђео који је послат да уништи Јерусалим. Према Јеврејској енциклопедији, Гаврило узима лик човека, и стоји с леве стране Бога.[2] Шимон бен Лакиш (Сирија Палаестина, 3. век) је закључио да су анђеоска имена Михаило, Рафаило и Гаврило изашла из вавилонског изгнанства (Пост. Раб. 48:9).[3] Поред арханђела Михаила, Гаврило је описан као анђео чувар Израела, који брани овај народ од анђела других народа.[1]

У Кабали, Габријел се поистовећује са Јесодовом сефиром. Гаврило такође има истакнуту улогу као један од Божјих арханђела у литератури о Кабали. Тамо је Габријел приказан како ради заједно са Михаилом као део Божјег суда. Гаврилу се не треба молити, јер само Бог може одговорити на молитве и шаље Гаврила као свог агента.[2]

Према јеврејској митологији, у рајском врту постоји стабло живота или „стабло душа“[4] које цвета и рађа нове душе, које падају у Гаф, Ризницу душа. Гаврило посеже у ризницу и вади прву душу која му дође у руку. Тада Лејла, анђео зачећа, бди над ембрионом док се не роди.

Међузаветна књижевност уреди

Интертестаментални период (отприлике 200. године пре нове ере – 50. године нове ере) произвео је обиље литературе, од које је велики део апокалиптичке оријентације. Имена и чинови анђела и ђавола су били знатно проширени, и сваки је имао посебне дужности и статус пред Богом.

У 1. Еноху 9:1–3, Габријел је, заједно са Михаилом, Уријелом и Сурилом, „видео много крви како се пролива на земљу“ (9:1) и чуо је како душе људи вичу: „Изнесите наше страдање пред Свевишњег “ (9:3). У 1. Еноху 10:1, одговор је дошао од „Свевишњег, Светог и Великог“ који је послао агенте, укључујући Гаврила—

И Господ је рекао Гаврилу: „Поступи против копилана и безбожника и против деце блудника; и уништи [децу блуда и] децу Стражара међу људима [и натерај их да изађу]: пошаљите их једног на другог да се међусобно униште у борби, јер много дана они имати неће“.

— 1 Енох 10:9

Гаврило је пети од пет анђела који бдију: „Гаврило, један од светих анђела, који је над Рајем и змијама и Херувимима“ (1 Енох 20:7).

Када је Енох упитао ко су четири фигуре које је видео:

И рече ми: „Ово је први Михаило, милостиви и дуготрпељиви; а други, који је постављен над свим болестима и свим ранама деце људске, је Рафаило; и трећи, који је постављен над свим силама је Гаврило; а четврти, који је постављен над покајањем у наду оних који наслеђују живот вечни, зове се Фануило. А ово су четири анђела Господара духова и четири гласа која сам чуо тих дана.

Хришћанско виђење уреди

Јеванђеље по Луки односи се на приче о Благовести, у којима се анђео Гаврило јавља Захарију и Девици Марији, предвиђајући рођење Јована Крститеља, односно Исуса (Лука 1:11–38). Многе хришћанске традиције — укључујући англиканство, источно православље и римокатолицизам — поштују Гаврила као свеца.[5][6]

Према Библији је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. Према Новом завету, Гаврило је првосвештенику Захарији јавио о рођењу Јована Крститеља, и сам је о себи рекао: "Ја сам Гаврил што стојим пред Богом" (Лк 1, 19). Такође је саопштио радосну вест Марији да ће родити Исуса Христа и тај празник се слави као Благовести. Неки тврде да је Гаврил јавио и Јоакиму и Ани о рођењу Дјеве Марије, и да је он поучавао Мојсија у пустињи, како да напише књигу Постања.[7]

Према хришћанском учењу, он је један од седам великих анђела (арханђела или серафима) који стоје најближе Богу. На православним иконама се приказује са упаљеним фењером у десној и огледалом од јасписа у левој руци. Православна црква слави га 26. марта по јулијанском, а 8. априла по грегоријанском календару.

Према једном древном гностичком рукопису, Светој књизи Великог невидљивог духа, Гаврило је божанско биће и становник Плероме које је постојало пре Демијурга.[8] Језиди сматрају Гаврила једном од седам мистерија, хептадом којем је Бог поверио свет, а понекад се поистовећује са арханђелом Мелеком Таусом.[9]

Исламско виђење уреди

 
Гаврило објављује Ислам сматра Габријела арханђелом посланим од Бога разним пророцима, укључујући Мухамеда.[10] Муслимани верују да су првих пет стихова Ал-Алака, 96. поглавља Курана, били први стихови које је Габријел открио Мухамеду.[10] Свеци последњих дана сматрају да је анђео Гаврило иста особа као и пророк Ноје у својој смртној служби.[11][12] Куран Мухамеду, персијска илустрација из 1307. год.

Џибрил (арап. جبريل) је исламски назив који одговара хришћанском називу за Гаврила. Џибрил се у исламској традицији често јавља посланицима, почевши од Адема, којег је тешио након његове грешке. Према веровању муслимана, Џибрил је пренео Куран Мухамеду у пећини Хири, на планини Џабал Нур. Сматра се једним од великих мелека (анђела).

Напомене уреди

  1. ^ хебр. גַּבְרִיאֵל, "God is my Strength"; Greek: стгрч. Γαβριήλ; лат. Gabriel, Fortitudo Dei; арап. جِبْرِيل, also арап. جبرائيل or Jabrāʾīl

Извори уреди

  1. ^ а б Ginzberg, Louis. 1909. Legends of the Jews Vol I : The Creation of The World - The First Things Created Архивирано 20 јануар 2019 на сајту Wayback Machine, translated by H. Szold. Philadelphia: Jewish Publication Society.
  2. ^ а б Gabriel. Jewish Encyclopedia. 5. 1906. стр. 540—543. Приступљено 2. 12. 2016. 
  3. ^ Everson, David L. „"Gabriel Blow Your Horn! - A Short History of Gabriel within Jewish Literature", Xavier University, December 2009”. bibleinterp.arizona.edu. Приступљено 1. 5. 2014. 
  4. ^ Scholem, Gershom Gerhard (1990). Origins of the Kabbalah. ISBN 0691020477. Приступљено 1. 5. 2014. 
  5. ^ Zimmerman, Julie. „Friar Jack's Catechism Quiz: Test Your Knowledge on Angels”. AmericanCatholic.org. Архивирано из оригинала 21. 5. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012. 
  6. ^ For example, Book of Common Prayer 1662, Calendar (29 September) "S. Michael and all Angels", page xxix; or propers, page 227, "Saint Michael and All Angels".
  7. ^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
  8. ^ James M. Robinson (2007) [First published 1978]. „The Holy Book of the Great Invisible Spirit”. The Nag Hammadi Scriptures. HarperCollins. ISBN 9780060523787. 
  9. ^ Zeitschrift für Religionswissenschaft5. Jahrgang 1997 diagonal-Verlag Ursula Spuler-Stegemann Der Engel Pfau zum Selbstvertändnis der Yezidi p. 14 (German)
  10. ^ а б Webb, Gisela (2006). „Gabriel”. Ур.: McAuliffe, Jane Dammen. Encyclopaedia of the Qurʾān. II. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-14743-0. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00071. 
  11. ^ Skinner, Andrew C (1992), „Noah”, Ур.: Ludlow, Daniel H, Encyclopedia of Mormonism, New York: Macmillan Publishing, стр. 1016—1017, ISBN 0-02-879602-0, OCLC 24502140, Архивирано из оригинала 17. 09. 2016. г., Приступљено 01. 06. 2022 .
  12. ^ Romney, Joseph B. „Noah, The Great Preacher of Righteousness”. The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints. Приступљено 22. 9. 2019. „the Prophet Joseph Smith said: “Noah, who is Gabriel, … stands next in authority to Adam in the Priesthood; 

Литература уреди

Спољашње везе уреди