Еденски врт

Еденски врт (хебр. גן עדן [Gan ʿEḏen — Ган Еден]), на српском и Едем, односно Врт Адама и Еве, према предању библијском је првобитно саздани рај на Земљи.^[1] Већина данашњих научника пориче постојање овог врта, наводећи га као јеврејску митологију. Међутим, врт је кључан у космолошком схватању многих светских религија, укључујући хришћанство и ислам.

Библијски наратив уреди

Књига постања се бави причом о еденском врту, мада се његово постојање помиње на много места у Старом и Новом завету. Док се прва глава књиге бави стварањем света уопштено, друга се бави конкретно еденском причом. У поглављу јавља се и географски опис врта:

„А река истицаше из Едема натапајући Рај, и оданде се разлучиваше на четири огранка. Првом је име Фисон, и он окружује сву земљу Евилску. Тамо има злата и злато ове земље је добро. Онде има и бдела и драгог камена оникса. Другој реци је име Геон, и она окружује сву земљу Етиопску (Хуску). Трећа је река Тигаp (Хидекел), и она тече око земље Асирске. Четврта је река Јефрат (Еуфрат)“ (Пост. 2: 10-14).^[2]

Данас су нам познате једино локације река Еуфрат и Тигар. Постоји много препирке у стручњачким круговима о идентитету река Фисон и Геон, где неки прву сматрају чак и Дунавом.

Касније у овом поглављу, а и у наредном, описује се живот превасходно Адама, затим стварање његове жене Еве, те касније и први грех, због кога су њих двоје избачени из врта. Наиме, врт је био испуњен животињама, којима је Адам господарио, као и биљкама, од којих су људи смели да једу сво воће, сем оно са дрвета знања добра и зла. Људи поштују Божју заповест, све док их змија не наведе на грех, након чега су прогнани из врта. Бог поставља херувима са ватреним мачем да штити улаз у врт човеку, и човек бива кажњен смрћу и болом.^[3]

Након великог потопа он је и коначно престао да постоји као такав.^[2]

Историјско постојање врта провлачи се кроз читав Стари Завет, и служи као космолошка основа за појаву смрти и греха у човечанству. Чин Еве и Адама опеван је с јадиковањем. У Новом Завету, нарочито у посланицама Апостола Павла, Христос се тумачи као обновитељ и исправљач грешке Адама и Еве.

Тумачења уреди

Хришћанство уреди

Хришћанско схватање Еденског врта разликује се од деноминације до деноминације. Оно у чему се већина хришћана слаже, иако није изразито изречено у Писму, јесте да је змија која је навела Еву на грех отелотворење Сатане.

Ни унутар православља нема сагласности о природи еденског врта. Неки оци сматрали су да је Еден географско подручје на Земљи, док су неки сматрали да је у пред-падном периоду лебдео изнад земље. Св. Јефрем Сирин сматрао је да је Еден био у облику планине са које су у четири стране света истицале четири реке. На самом врху било је дрво живота, које Адаму и Еви није било доступно, и које је уједно представа Христа.^[4] Православни сматрају да је Рај, односно стање у које спашени верници ступају након смрти, узвишеније од стања Адама и Еве у Едену, управо јер нису доживели обожење. Слично је и разумевање римокатолика и осталих апостолских цркава.

Протестанти великом већином немају концепт обожења, и схватање Еденског врта, као и његовог утицаја на Исусово житије, драстично се разликује у зависности од огранка.

Ислам уреди

Прича о Еденском врту јавља се и у исламској традицији. Међутим, већина исламских учењака не сматра да је библијска прича потпуно истинита. Куран је, по њима, једина непромењена реч Божја, док је старозаветно Петокњижје доживљавало промене с временом и није аутентично.

Јудаизам уреди

У савременом јудаизму прихватљиво је мишљење да је Еденски врт метафорична прича, или чак пука митологија. Православни и хасидски Јевреји строго одбијају оваква тумачења. Добар део рабина не сматра да је змија преварант обавезно Сатана.

Остале вероисповести уреди

Јазидизам уреди

Језиди сматрају да је библијски пад био добра ствар, и да је змија која је намамила Еву у ствари добри анђео Малак Таус. Овакво тумачење довело је до вишевековног схватања да су Језиди заправо сатанисти, и проузроковало је многа прогањања од стране исламских власти.

Извори уреди

^ Превод Старог Завета по Даничићу
^ ^а ^б Библијски речник. Златоусти. 2002. ISBN 978-86-83623-07-5.
^ Даничић, Ђуро. Свето Писмо Старога Завјета. стр. Књига постања, 3. гл.
^ Св. Јефрем Сирин (око 350. године). Тумачење Постања. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература уреди

Hess, Richard S.; Tsumura, David Toshio (1994). I Studied Inscriptions from Before the Flood: Ancient Near Eastern, Literary, and Linguistic Approaches to Genesis 1-11. Eisenbrauns. ISBN 978-0-931464-88-1.

Библијски речник. Златоусти. 2002. ISBN 978-86-83623-07-5.
Новаковић, Реља. Срби и рајске реке.

Спољашње везе уреди

[1] Превод Старог Завета по Даничићу

[recnik-2] а ^б Библијски речник. Златоусти. 2002. ISBN 978-86-83623-07-5.

[3] Даничић, Ђуро. Свето Писмо Старога Завјета. стр. Књига постања, 3. гл.

[4] Св. Јефрем Сирин (око 350. године). Тумачење Постања. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]