Коста Алковић — разлика између измена

Коста Алковић није писао уџбенике, ни научне радове, али је ипак пратио научна и техничка достигнућа и настојао да физички кабинет унапреди корисном литературом. По повратку са студија у Србију 1862. године постављен је за суплента упражњене катедре физике на Лицеју, а 1863. године за једног од десет професора физике на Великој школи. Поред физике предавао је механику, а од исте године предавао је и елементе метеорологије и физичке географије на Војној академији. У току свог рада био је и директор физичког кабинета. Прославио је 1887. године редак јубилеј - 25. година за професорском катедром на Великој школи.<ref>"Стражилово", Нови Сад 3. децембар 1887.</ref> Од [[1863]]. до 1892. године је био професор физике на београдској Великој Школи. Од 1893. године његов рад су наставили његови ученици и колеге [[Ђорђе Станојевић]] и [[Милан Недељковић]]. Као министар грађевина од 21. августа 1892. до 20. марта [[1893]]. године у влади [[Јован Авакумовић|Јована Авакумовића]] је одликован Орденом [[Свети Сава|Светог Саве]] првог реда. Касније је био и саветник у српској влади. Одликован је за учешће у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турским ратовима]] 1876—1878. године. Од 25. јануара/7. фебруара [[1870]]. године је био редовни члан Српског ученог друштва, и обављао је функцију секретара Одбора за науке природне и математичке 1879/1880. Од 15/27. новембра 1892. године је био почасни члан Српске краљевске академије.<ref>[https://www.sanu.ac.rs/clan/alkovic-kosta/ Биографија на сајту САНУ]</ref>