Милутин Гарашанин (политичар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 29:
 
== Биографија ==
Рођен је у ГроцкојБеограду, од оца [[Илија Гарашанин|Илије]], писца „[[Начертаније|Начертанија]]“ и [[списак председника влада Србије|председника српске владе]] у два наврата, и мајке Софије рођене [[Данићи (породица)|Данић]] рођен 10/[[22. фебруар]]а [[1843]]. године.
 
Образовао се у Београду, где је поред основне школе завршио и гимназију. Провео је само годину дана на београдском Лицеју, на природњачком одсеку. Године 1860. отишао је у Француску, где у лицеју Сен-Барбу<ref>"Бранич", некролог, Београд 1. март 1898.</ref> изучава основну и специјалну математику. По завршеним студијама политехнике, постао је 1865. године артиљеријски потпоручник. Завршио је затим [[артиљерија|артиљеријску]] школу у [[Мец]]у, у [[Француска|Француској]],<ref>"Дело", некролог, Београд 1. јануар 1898.</ref> а после тога (од 1868) живео на очевом имању у [[Гроцка|Гроцкој]] и бавио се млинарском индустријом. Ступио је први пут у државну службу 1876. године, као официр. У [[први српско-турски рат|српско-турском рату]] [[1876]]. године учествовао је у борбама Ибарске војске, у чину артиљеријског [[капетан]]а, акао комадант Чачанске бригаде. Дана 11. августа те године рањен је у бици на Огоријевцу, због чега је унапређен у чин мајора и добио Орден Таковског крста V степена. До објаве новог рата 1877. године бавио се еконимисањем у Гроцкој. У другом рату са Турском [[1877]]/[[1878|78]]. године, био је помоћник начелника Јаворске војске, у чину [[мајор]]а. Војну каријеру је завршио у чину [[пуковник]]а.
 
Политичку каријеру је започео тек октобра 1880. године, када ступа у кабинет Пироћанчев. Од [[1881]] — [[1883]]. године био је [[министар]] унутрашњих дела Кнежевине Србије..
 
У јануару 1881. године са групом младоконзервативаца основао је [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Српску напредну странку]] и постао њен председник.
Ред 43:
Од тада до [[1889]]. године уредник је страначког часописа „Видело“, а [[1894]]. године одлази за посланика [[Србија|Србије]] у [[Париз]]у где остаје до [[1895]]. године када постаје [[председник Народне Скупштине Србије|председник Народне Скупштине Краљевине Србије]].
 
Умро је после дуже тешке болести на дужности у Паризу [[21. фебруар]]а/[[5. март]]а [[1898]]. године. Уз највеће почасти пренет је у Србију и сахрањен о државном трошку у Београду.
 
Гарашанин је био веома цењен као [[публициста]] и [[говорник]], најбољи на тадашњој политичкој сцени. Поред војних наука које је изучио имао је диплому и политехничке академије а [[1893]]. године изабран је за академика [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]].
Ред 51:
Аутор је и књижевних дела од којих је најзначајније ''Доколице'' написано [[1892]]. године.
 
Додељен му је црногорски [[Орден књаза Данила I]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=85}}</ref>
 
== Види још ==