Време смрти — разлика између измена

Трећу групу ликова чини коњички одред са Адамом Катићем, сина Ђорђа Катића и унук [[Аћим Катић|Аћима Катића]] са његовим коњем Драганомом, поклоном од деде кад је био мали. Адам се присећа како је преживео експлозију гранате, коју назива пољска крмача, док су војници Лазић, Светолик и Борча погинули, да је све мирисало на крв и барут. Он током бирјања под вајатом види девојку Косану, чију тетку моли да је склони код његовог деде Аћима у Преорово. Потом полази у потрагу за њом речима:„Наћи ћу те Косана, па да си се сакрила у торбу командира дивизије.” Каснијим током радње Адам губи Драгана и набавља новог коња. У току борбе његов коњички одред са исуканим сабљама напада непријатељски ров.

 

 

Офанзива је успешно изведена. Српски топови коначно се чују, што после више месечног затишија топова уноси радост и елан међу трупе. Алекса Дачић заробљава митраљеско гнездо направљено од камења и тера војника да пуца по непријатељу, а Иван Катић хвата хрватског официра. На крају романа Вукашин Катић долази код Живојина Мишића говорећи му да је Иван погинуо и да је негде у блату Колубаре.