Босна и Херцеговина — разлика између измена

м
м
[[Датотека:Daorson.jpg|мини|десно|Зидине [[Антика|античког]] Даорсона, у Ошанићима крај [[Столац|Стоца]]; из [[3. век п. н. е.|3. вијека п. н. е.]]]]
 
Почетком [[Бронзано доба|бронзаног доба]], неолитско становништво су замијенила ратоборнија [[ИндоевропљаниИндоевропски језици|индоевропска]] племена [[Илири|Илира]]. [[Келти|Келтске]] сеобе у [[4. век п. н. е.|4]]. и [[3. век п. н. е.|3. вијеку п. н. е.]], потиснуле су многа илирска племена из њихових бивших земаља, али су се такође нека келтска и илирска племена помијешала. Конкретни историјски докази за овај период су оскудни, али се чини да је овај регион био насељен разним народима који су причали различите језике. Ратови између Илира и [[Антички Рим|Римљана]] почели су [[229. п. н. е.]], али Рим није завршио освајање региона све до пропасти [[Батонов устанак|Батоновог устанка]], 9. године н. е. У античком периоду, римско становништво из свих дијелова царства насељавано је међу Илире.
 
Ова област је у почетку била дио [[Илирија|Илирије]], све до римског освајања. Након [[Подела Римског царства|подјеле Римског царства]] између 337. и 395. године, провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмација]] и [[Панонија]] постале су дио [[Западно римско царство|Западног римског царства]]. Неки тврде да су овај регион освојили [[Остроготи]] 455. године. Област је касније доспјела у посјед [[Алани|Алана]] и [[Хуни|Хуна]]. У [[6. век|6. вијеку]], [[Византијско царство|византијски]] цар [[Јустинијан I|Јустинијан -{I}-]] освојио је ову област. [[Словени]], народ који је дошао из [[Источна Европа|источне Европе]], покорили су [[Авари|Аваре]] у 6. вијеку.