Лазар Николић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
 
== Биографија ==
Лазар је рођен у банатском селу Јарковцу, марта 1824. године.<ref>"Стражилово", Нови Сад 14. јун 1892.</ref> У то време Јарковац је граничарско место у панчевачкој регименти. Његов отац је био граничар са службом у Јарковцу. Остао је Лазар без оца у десетој години живота. Основну школу је завршио у родном месту, а немачку основну школу у оближњем Томашевцу. Приправнички учитељски течај завршио је код директора банатских граничарских школа Јована Пантелића. Радни век (43 године) је провео као српски народни учитељ у банатском селу Добрици. За време Мађарске буне 1848. године био је у делегацији Добрице, која је измолила мађарског генерала Дамјанића, да поштеди то село.
 
Бавио се током живота под утицајем Даниловим - којем је био помоћник "мешаја", аматерски сликањем (од 1852) и публицистиком. По завршетку радова у цркви у Добрици 1855. године, добио је понуду од команде Белоцркванске регименте, од пуковника Химелића да узме стипендију и настави усавршавање на Бечкој академији. Понуду није прихватио јер је већ био засновао породицу, коју није могао оставити.
 
Урадио је за живота укупно 235 различитих слика - највише портрета и икона. Иконе је сликао за Црепају, Орловат, Делиблато, Маргиту, Панчево и Добрицу. Насликао је свој аутопортрет уз помоћ огледала, и портрет мајке Теодоре. <ref>"Стражилово", Нови Сад 1892. године</ref> Писао је за српске листове фељтоне о Константину Данијелу и Теодору Илићу Чешљару, те другим српским уметницима, савременицима.<ref>"Застава", Нови Сад 1874—1888. године</ref> Са својим сином [[Владимир Николић|Владимиром]] земунским адвокатом, урадио је пуно на глорификацији српског сликара из Бечкерека, Данила.<ref>Лазар Николић, Владимир Николић: "Српски сликари", Земун 1895. године</ref> Портретисао га је по фотографији 1895. године, наруџбином сина Владимира, сликар [[Урош Предић]]. Умро је у 65-ој години живота у Добрици, где сеје вратио40 каогодина пензионерслужбовао.<ref>"Школски лист", Сомбор 1889. године</ref>
 
Постхумно му је објављено историографско дело, писано по жељи Натошевићевој 1876—1877. године: "Хроника места Добрице у Банату" (2002).