Каравађо — разлика између измена

 

Њемачки [[графиka|графичар]] и [[историчар умјетности]] Јоахим фон Зандрарт (''Joachim von Sandrart'', 1606–88), је на основу локалних прича написао кратки извјештај о Каравађовом животу у Риму тих година, гдје каже да је овај волио да тумара градом „у друштву својих младих пријатеља, углавном комичних и бахатих момака – сликара и мачевалаца – чији је животни мото био ''без наде, без страха'' (nec spe, nec metu)”. Међу тим његовим римским пријатељима били су сликари Орси, Минти и [[Орацио Ђентилески]], као и [[архитекта]] Онорио Лонги, кога су његови биографи описали као човјека тако бурног карактера да му је буквално „излазио дим из главе”.

Каравађо је у ово вријеме такође повезиван са низом римских [[проститутка|проститутки]] и куртизана, посебно са Филидом Меландрони, поријеклом из [[Сијена|Сијене]], која му је служила као модел за серију слика које је насликао крајем 1590их: Марту и Марију Магдалену; изненађујуће [[садиста|садистичку]] и [[еротика|еротичну]] Јудиту која одрубљује главу Холоферну, гдје је Јудита приказана како ставља мач на врат тиранина у окружењу које више подсјећа на неки римски куплерај него на шатор асирског генерала описан у [[апокриф]]у; и заробљену Свету Катарину која грли мач који ће јој одузети живот.