Каравађо — разлика између измена

Умјетниково вријеме са Цезаријем се наизглед по њега лоше завршило, инцедентом у ком га је један коњ ударио копитом због чега је завршио у болници Свете Марије Милостиве. По Манцинију, негдје почетком [[1595]]. и након осам мјесеци проведених у Цезаријевој радионици, Каравађо се преселио код другог свештеника, „монсињора Фатина Петриђјанија, који му је дао удобно собу у којој може да се живи”. Негдје у исто вријеме је упознао Проспера Орсија, сликара [[гротеска|гротески]], који га је – по Белорију – охрабрио да слиједи властити пут и ствара дјела која су тражена на тржишту. Баљоне додаје да је Каравађо у то вријеме насликао одређен број [[аутопортрет]]а – данас највјероватније изгубљених – и „дјечака ког угриза [[гуштер]] који извире из цвијећа и воћа; могао се чак чути врисак дјечаков, а све је приказано с пажњом на детаљ”. Тема ове слике је драматична, као што се и могло очекивати од дјела које циља да привуче пажњу упућене римске публике: полунагог дјечака, који једе воће, нагло прекида гуштер који га уједа за прст. Призор може бити [[парабола (књижевност)|парабола]] казне за оне ласцивне, гдје угриз гуштера може симболизовати бол узрокован [[венерична болест|венеричном болешћу]].