Ел Греко — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 74:
Неслагање око цијене коју је Ел Греко тражио за ''Есполио'', на крају је имало судски епилог и оставило велику мрљу на умјетникову даљу каријеру. Ауторитети толедске катедрале му више нису наручили дјело сличне важности. Његове даље наруџбе су углавном пристизале од приватних колекционара и [[манастир|самостана]] из Толеда и провинције.
Ел Грекова тенденција да издужује људску фигуру је очигледна, на примјер, у изузетном и нерестаурираном [[Св. Себастијан (Ел Греко)|Св. Себастијану]]. Исто издуживање је такође присутно у дјелима Микеланђела, у сликарству венецијанског Тинторета и Паола Веронеза, као и у умјетности других истакнутих сликара маниризма. Преувеличана виткост Христовог издуженног тијела насупрот драмском небу у ''Распећу с покровитељима'', наговјештава умјетников касни стил.
Ел Греково најславније дјело, [[Сахрана грофа од Оргаза]] (у новије вријеме предложено и ''Сахрана господара Оргаза'') је наручио калуђер братства цркве Санто Томе у Толеду [[1586]]. године, за прославу обнове финансијске обавезе цркви коју је задужио гроф Оргаза.{{sfn|Janson|1975|pp=376–380}} Дјело слави већ дуго преминулог доброчинитеља, на чијој се сахрани јављују светитељи Стефан и Августин да би присуствовали полагању његовог тијела у гробницу.{{sfn|Janson|1975|pp=376–380}} Слика описује ово чудо у доњем дијелу као и пут грофове душе у Рај приказан у горњем дијелу слике. Када се посматра уживо у цркви, слика има зауставни карактер визије.
| |||