Јевреји у Републици Српској — разлика између измена

У [[Бања Лука|Бања Луци]] се повећава број Јевреја половином [[19. век|19. вијека]]. Потврду за ово налазимо у свједочанствима које је оставио професор Стојан Бјелић, у којима тврди да је Саламон Хаима Пољокан, стигавши [[1860]]. године у Бања Лука|Бању Луку, ту затекао тројицу истовјераца, старосједилаца, некога Баруха, Исака Папу званог Папић и Менту Левија, благајника у Јеврејској општини сефардског обреда, која је основана [[1848]]. године. Оснивачи нешто бројније Јеврејске општине сефардског обреда у Бањој Луци били споменута четворица Јевреја: Барух, Исак Папо, Менто Леви и Саламон Пољокан, трговац. До времена аустроугарске окупације [[1878]]. године у [[Бања Лука|Бањој Луци]] је, уз домицилно становништво, живјела искључиво етничка скупина [[Јевреји|Јевреја]] сефарда, поријеклом из [[Шпанија|Шпаније]] и [[Португалија|Португала]].{{sfn|Данон|2010|p=23}}Бања Лука је имала двије јеврејске општине, сефардску и ашкенаску. Обје су врло старе, а у Бањалуку су већином долазили Јевреји из Сарајева и Травника. Прије Другог свјетског рата живјело је у Бањој Луци око 400 Јевреја. Књиге Сефардске и Ашкенаске општине су потпуно уништене. Храм је био саграђен 1902. године, а гробље основано 1883. године.<ref name="Јевреји Бања Луке">{{cite web|title=Јевреји Бања Луке|url=http://elmundosefarad.wikidot.com/jevreji-banja-luke|work=Ел мундо сефарад|accessdate=6. 5. 2020}}</ref>

 

Јеврејска заједница у Бањалуци доживила је најтрагичније дане на самом почетку [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], када је по наређењу др Виктора Гутића убијен је и посљедњи Јевреј који се затекао у Бањој Луци. Одмах по стварању [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], концем априла 1941. године, Јевреји Бање Луке стављени су ван [[Закон (право)|закон]]а. Наређено им је да у року од 24 сата морају напустити своје станове у центру града и преселити се у најдаља предграђа. Усташе су претвориле јеврејски храм у јавну кућу. Својим кућама се вратило послије рата 24 лица. Прво купљење Јевреја почело је у јуну 1941. године. Они су били одведени у непознатом правцу и вјеројатно убијени прије него су стигли до неког логора. Почетком јула опет су похватани мушкарци и побијени. [[16. јул]]а 1941. године одведени су старији Јевреји оба пола у [[Стара Градишка|Стару Градишку]] и тамо сви поубијани. [[28. јул]]а 1942. године били су одведени сви преостали Јевреји (170) и поубијани у разним усташким логорима. Уништени су храмови, опустошена гробља и разграбљена јеврејска имовина. Бања Лука је остала без Јевреја. На парцели Јеврејског гробља подигнут је [[1977]]. године споменик са натписом: „0вдје су сахрањени ексхумирани посмртни остаци са старог Јеврејског гробља у Борику”. Овај споменик подсјећа на Бањалучку јеврејску заједницу, као и на многобројне Јевреје, грађане Бање Луке који су изгубили животе као жртве фашистичког терора 1941—1945. године.<ref name="Јевреји Бања Луке" />

 

Јеврејска заједница на подручју овог града је постојала вијековима, а иако данас малобројна оставила је велики траг на пољу културе развоја овог града. У Бањалуци је изграђен нови Јеврејски центар који је један од симбола њиховог вишевјековног присуства на овим просторима, а град Бањалука и Република Српска данас одржавају врло блиске и добре односе са Израелом и јеврејском заједницом. Јеврејска општина Бањалука током [[2020]]. је бројала 115 чланова, чиме је примјетан благи пораст припадника јеврејске заједнице.<ref>{{cite web|title =Радојичић: Јеврејска заједница оставила дубок печат на културу и развој|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=367583|work=РТРС|accessdate = 6. 5. 2020}}</ref>