Јевреји у Републици Српској — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
У Бањој Луци је данас активна Јеврејска општина Бањалука<ref>{{cite web|title =Почетна страница|url=http://www.jobl.ba/|work=Јеврејска општина Бања Лука|accessdate = 6. 5. 2020}}</ref>, Удружење Јевреја Бањалука<ref>{{cite web|title =Удружење Јевреја Бања Лука|url=http://www.snm.rs.ba/393/snm/Udru%C5%BEenje/Jevreja/Banja/Luka|work=Савез националних мањина Републике Српске|accessdate = 6. 5. 2020}}</ref>, док је у самом граду изграђен [[Јеврејски културни центар Арије Ливне (Бања Лука)|Јеврејски културни центар „Арије Ливне”]], у коме се налази синагога „Илона Вајс”. Највећи број података о бањолучким јеврејима, као и детаљне податке о масовним убистивима, хапшењима и гашењу јеврејске заједнице у граду на Врбасу могуће је пронаћи на страницама Ел мундо сефарад.<ref>{{cite web|title = Бањалука|url=http://elmundosefarad.wikidot.com/banja-luka|work=Ел мундо сефарад|accessdate = 6. 5. 2020}}</ref>
=== Јевреји у Добоју ===▼
Јевреји који су се настанили у овим крајевима основали су Јеврејску општину у Добоју још [[1871]]. године и од тада дјелује и ради до данашњих дана. Током Другог свјетског рата, у вријеме нацистичке окупације, скоро цјелокупно јеврејско становништво Добоја одведено је у логоре из којих се никада нису вратили.▼
Кроз историјски развој [[Добој]]а [[Јевреји]] су оставили неизбрисив печат живота и рада. Дали су немјерљив допринос у развоју привреде, културе, здравства, трговине и занатске дјелатности. Први добојски љекар био је Јевреј Симон Леви, доктор Рихард Скутески основао је прво пјевачко друштво у [[Добој]]у [[1927]]. године, а његова супруга била је прва добојска медицинска сестра. Први ветеринар који се помиње у историји [[Добој]]а био је Леополд Калц [[1920]]. године, док су браћа Песах први добојски трговци који су отворили робну кућу. Јевреји су били власници и прве добојске банке и штампарије, коју је водио Мориц Тринки, а први адвокат у граду био је Емил Рубинштајн.<ref>{{cite web|title=Јевреји у Добоју|url=http://sinagogadoboj.org/bhs/?page_id=342|publisher=Јеврејска општина у Добоју|accessdate = 27. 8. 2017}}</ref>▼
=== Јевреји у Бијељини ===
Линија 56 ⟶ 51:
Да се ради на очувању сјећања на овај народ добар примјер је и изложба која је организована поводом Дана града Бијељине, 24. септембра и међународног обиљежавања [[Дани европске баштине|Дана европске баштине]] у оквиру програма [[Савет Европе|Савјета Европе]]. Поред тога у Бијељини је боравило око 30 младих људи из [[Београд]]а, [[Зрењанин]]а, [[Нови Сад|Новог Сада]], [[Загреб]]а, [[Скопље|Скопља]], [[Бања Лука|Бања Луке]], [[Сарајево|Сарајева]] и [[Добој]]а као знак подршке одржавању сјећања на Јевреје са овог подручја.<ref>{{cite web|title=Бијељински Јевреји|url=https://www.infobijeljina.com/12415_Bijeljinski-Jevreji.html|publisher=infoBijeljina|accessdate=27. 8. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170827083411/https://www.infobijeljina.com/12415_Bijeljinski-Jevreji.html|archive-date=27. 08. 2017|url-status=dead|df=}}</ref><ref>{{cite web|title=Јевреји Бијељини - фрагменти прошлости|url=http://sinagogadoboj.org/bhs/?p=1294|publisher=Sinagoga, Jevrejska opština u Dobboju|accessdate = 27. 8. 2017}}</ref>
▲=== Јевреји у Добоју ===
▲Јевреји који су се настанили у овим крајевима основали су Јеврејску општину у Добоју још [[1871]]. године и од тада дјелује и ради до данашњих дана. Током Другог свјетског рата, у вријеме нацистичке окупације, скоро цјелокупно јеврејско становништво Добоја одведено је у логоре из којих се никада нису вратили.
▲Кроз историјски развој [[Добој]]а [[Јевреји]] су оставили неизбрисив печат живота и рада. Дали су немјерљив допринос у развоју привреде, културе, здравства, трговине и занатске дјелатности. Први добојски љекар био је Јевреј Симон Леви, доктор Рихард Скутески основао је прво пјевачко друштво у [[Добој]]у [[1927]]. године, а његова супруга била је прва добојска медицинска сестра. Први ветеринар који се помиње у историји [[Добој]]а био је Леополд Калц [[1920]]. године, док су браћа Песах први добојски трговци који су отворили робну кућу. Јевреји су били власници и прве добојске банке и штампарије, коју је водио Мориц Тринки, а први адвокат у граду био је Емил Рубинштајн.<ref>{{cite web|title=Јевреји у Добоју|url=http://sinagogadoboj.org/bhs/?page_id=342|publisher=Јеврејска општина у Добоју|accessdate = 27. 8. 2017}}</ref>
== Религија ==
| |||