Српски грађански законик — разлика између измена

Ипак је важно нагласити да је задруга већ била при фази распадања, што се могло видети у смањењу броја чланова задруге и бројнијим деобама. Главни разлози распада задруге били су: робоновчани односи, већи значај [[Приватна својина|приватне својине]] што је доводило до неслагања међу члановима задруге, слабљење разлога који су задругу држали на окупу (заједничка обрада земље, заштита од спољне опасности...), измештање радних активности из делокруга породице. <ref name="референца 6">{{cite book |last1=Мирковић |first1=проф. др Зоран |title=Српска правна историја |publisher=Универзитет у Београду - Правни факултет Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=151 |edition=друго}}</ref>

 

Положај жена није био сјајан у АГЗ-у, мада је Српски грађански законик направио мали помак у складу са нашим обичајним правом. По узору на Аустрију, уведен је [[мираз]]. Према Српском грађанском законику, мираз није био обавезан. <ref>{{cite book |last1=Станимировић |first1=Др Војислав |title=СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК – 170 ГОДИНАСНАГА ОБИЧАЈА – ПОРОДИЦА У СРПСКОМ ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ ИЗМЕЂУ СТАРОГ И НОВОГ |date=2014 |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=145 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>

 

§ 523. ,,Жена удовица после смрти мужа у задрузи заоставши, била она са децом, или без деце, задржава право уживања на делу свога мужа у задрузи и смеси заоставшем, то се разуме, да ни оваква жена удовица, којој у задрузи дете умре, не може део овог у истој задрузи ни у каквом случају наследити, него и њој остаје само право уживања до смрти или преудаје, по гласу постојећих правила о женскињама у задрузи“. 

 

 

===='''Хранитељство и усвојење'''====