Српски грађански законик — разлика између измена

Сви управни акти старешине били су пуноважни и обавезивали су задругу. Старешина није имао право да располаже задружном имовином, али ако се определи за такав акт, задругари су имали рок од годину дана да се жале. Ако се не би жалили, акт би био прећутно одобрен. У погледу личности задругара, старешина је имао улогу [[Старатељ|старатеља]] над малолетним и правно неспособним лицима. Старешица је, за разлику од старешине, имала фактичку власт и то над женским особама у задрузи.<ref name="референца 6">{{cite book |last1=Мирковић |first1=проф. др Зоран |title=Српска правна историја |publisher=Универзитет у Београду - Правни факултет Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=151 |edition=друго}}</ref>

 

====Положај жена====

 

Њихов положај није био најповољнији. У тренутку ступања у брак жена би губила пословну способност и поново би потпадала под статус малолетнице. Жена није могла да склапа правне послове, није је могла да буде [[сведок]] при састављању [[Тестамент|тестамента]] нити да буде одређена за старатеља, уколико јој то муж супротно не допусти. Жена није била равноправна са осталим члановима задруге и није могла да наслеђује. Само у пар случајева постоји одступак од овог аргумента, а то да су поједине неудате жене и удовице имале нешто бољи правни положај. Искључиво је отац био носилац родитељске власти. <ref>{{cite book |last1=Мирковић |first1=проф. др Зоран |title=Српска правна историја |publisher=Универзитет у Београду - Правни факултет Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |pages=149 150 |edition=друго}}</ref>

§ 768. ,,Оно, што жена у покретним стварима као опрему за своју или мужевљеву потребу донесе, јесу дарови, који остају женини за све време брака, нити муж с њима располагати може, али ни жена без мужевља знања не сме их отуђивати“.

 

Хранитељство представља меру заштите детета без родитељског старања. Изненађујуће да је у области [[Усвaјaње|усвојења]] и хранитељства Српски грађански законик сачувао модерне одредбе које су у складу с међународно прихваћеним стандардима права детета. На пример, први тип усвојења које је регулисао Српски грађански законик предвиђао је да је усвојено дете имало иста права у односу на усвојитеље која има рођено дете у односу на своје биолошке родитеље. Дете је могло да се усвоји само уз сагласност родитеља, разлика у годинама између усвојитеља и усвојеника није смела бити мања од 15 година. Хранитељство је имало веома дугу традицију у српском друштву и могло се засновати ако је дете било без родитељског старања.<ref name="референца 11">{{cite book |last1=Драшкић |first1=Др Марија |title=СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК - 170 ГОДИНА, УСВОЈЕЊЕ И ХРАНИТЕЉСТВО – ДОБРА ТРАДИЦИЈА СРПСКОГ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА? |date=2014 |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=127 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>

 

§ 110 Српског грађанског законика истиче да „супруга пак дужна је мужа свога слушати, наредбе његове набљудавати, за њим ићи и где он за добро нађе, с њиме онде живети; њему по силама својим у отправљању домаћих послова, у прибављању, а нарочито чувању имања припомагати, и кућевни ред и чистоћу набљудавати, и нарочито децу намиривати, у чистоти и благонарављу садржавати и чувати“.

 

 

Као законске наследнице, могу се одредити ћерке оставиоца и друго женско [[потомство]] само ако нема синова, односно њихових мушких потомака. Овакав однос према женама као могућим законским наследницама законодавац је пренео и на друге наследне редове. Тако отац и браћа оставиочева искључују из наследства мајку и сестре; деда и стричеви по оцу долазе испред баба и тетки по оцу, а сви заједно испред истих сродника по мајци. Ипак, у контексту осталих одредби које су се односиле на породичне односе, правни институти усвојења и хранитељства у појединим областима Српског грађанског законика и данас изгледају прихватљиво и усклађено са савременим међународно прихваћеним стандардима заштите права детета. <ref name="референца 12">{{cite book |last1=Драшкић |first1=Др Марија |title=СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК - 170 ГОДИНА, УСВОЈЕЊЕ И ХРАНИТЕЉСТВО – ДОБРА ТРАДИЦИЈА СРПСКОГ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА? |date=2014 |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=129 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>