Рођен је 1968. године у [[Београд]]у. Дипломирао је [[1994]]. године, а магистрирао [[1997]]. године на Филозофском факултету у [[Београд]]у са тезом под насловом „Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941—1945” Такође је магистрирао [[1996]]. године на СредњеевропскомСредњоевропском универзитету у [[Будимпешта|Будимпешти]] за тезом под насловом „Royalist Resistance in Northwest Serbia 1941—1945”. Докторирао је на новосадском универзитету [[2004]]. године, а докторска теза је била „Југословенска народна армија 1945—1954”. Завршио је високи курс реформе система безбедности на Универзитету у Брадфорду 2006.<ref name="аутоматски генерисано1">{{Cite book|title=Голгота четника|last=Димитријевић|first=Бојан|publisher=Вукотић медиа|year=2019|isbn=978-86-89613-99-5|location=Београд|pages=364}}</ref> Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Током 2001. по позиву, био је сарадник у Институту за напредне студије у Софији.<ref name="аутоматски генерисано1" /> У периоду [[март]] [[2003]] — [[април]] 2004. године био је савјетник Министра одбране за рефору војске, а од [[2006]]. године је савјетник предсједника Србије за војна питања. Као савјетник Министра одбране руководио је тимом који је израдио Стратегију одбране Србије и Црне Горе и Бијелу књигу одбране. Од 2004. до 2015. био је уредник часописа Историја 20. века.<ref name="аутоматски генерисано1" />
Димитријевић је био сарадник државне комисије за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем која је закључила да је тачна званична верзија [[операција хапшења Драже Михаиловића|хапшења Драгољуба Михаиловића]] у којој је улогу имао [[Никола Калабић]].
