Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Да подстакне своје присталице на даљу борбу, Ладислав Напуљски им је обећавао и даривао велика подручја, која би била њихова само на папиру. Доследност и истрајност херцега Хрвоја, који се понекад назива и ''највишим војводом краљевина Рашке и Босне'' ({{јез-лат|regnorum Racie et Bosne supremus vayvoda}}), напуљски краљ је 1406. године наградио [[Врлика|врличком]] облашћу, [[Прозор (Оточац)|Прозором]] и [[Зрин (Двор)|Зрином]], који је припадао Жигмундовом присталици Павлу Шубићу. [[Хум (област)|Хумском]] господару [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљу Хранићу]] су исто тако ''даровани'' градови [[Дрежник (тврђава)|Дрежник]], [[Слуњ]] и [[Цетинград|Цетин]], који су припадали Франкопанима. Међутим, како се њихова права на те области нису могла остварити без већег војног пораза Жигмундове стране, оваква даривања су југозападу Угарске изазвала нове сукобе. Самој краљевини Босни Ладислав је, по жељи једне депутације у име краља и племства, 26. августа 1406. године одобрио, ближе неодређене, али у традицији велике границе, из времена полумитског [[Кулин]]а бана, које су се само могле постићи на угарску штету.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=274}}

 

Да појача утицај краља Остоје, Жигмунд је, иако се 1406. године налазио у сукобу са [[Аустрија|Аустријом]], послао у Босну један одред војске предвођен темишварским војводом [[Филип Мађарин|Филипом Сколаријем]]{{напомена|У српским народним песмама појављује се под именом Филип Мађарин.}}. Ова војска је пустошећи продрла све до Бобовца, где се остала да чува Остојину власт.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=260}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}}