Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Да појача утицај краља Остоје, Жигмунд је, иако се 1406. године налазио у сукобу са [[Аустрија|Аустријом]], послао у Босну један одред војске предвођен темишварским војводом [[Филип Мађарин|Филипом Сколаријем]]{{напомена|У српским народним песмама појављује се под именом Филип Мађарин.}}. Ова војска је пустошећи продрла све до Бобовца, где се остала да чува Остојину власт.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=260}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}}

 

=== Крсташки рат против Босне ===

У међувремену, на папску столицу у [[Рим]]у сео је [[папа Гргур XII]], противник Ладислава Напуљског, који 9. новембра 1407. године даје Жигмунду благослов за нови [[Босански крсташки рат|''крсташки'' рат против босанских богумила]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=260}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}} Већ у априлу 1408. године угарски краљ је дошао у Ђаково да лично надгледа припреме за велику офанзиву, а у мају је прешао Саву.{{sfn|Хорват|1924|p=260}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}} Међутим, главне борбе су вођене тек у августу, када је скупио војску од 60.000 људи, у којој се поред Угара, налазило и доста Пољака. У [[Битка код Добора (1408)|бици код Добора]] у септембру, босанска војска је до ногу потучена, а угарском краљу је издајом пао у руке и сам краљ Твртко са 126 великаша. Жигмунд према заробљеницима није имао милости. Свим великашима биле су одрубљене главе, а лешеви побацани у реку Босну, док је краљ Твртко као заробљеник одведен у Будим.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=260}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}} Многи градови и тврђаве били су порушени.{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}} Овом победом Босна је покорена угарској круни и Остоја је враћен на власт, на којој га је одржавао угарски гарнизон.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=260}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=276}} Дубровник је честитао краљу на успеху већ 24. октобра, што значи да је поход био завршен за свега месец дана.{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}} Међутим, главне босанске војводе, за Угаре најопасније, Хрвоје, Сандаљ и кнез [[Павле Раденовић]], остале су неповређене.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=275}}

 

Жигмундова победа снажно је поколебала присталице Ладислава Напуљског у Далмацији.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=261}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=276}} Уплашен за свој положај, Иваниш Нелипчић, цетински и клиски кнез, први је отишао у Будим и поклонио се Жигмунду као свом краљу, за шта је био награђен 13. новембра 1408. године потврдом поседа.{{sfn|Хорват|1924|p=261}} Крајем године и сам Хрвоје се покорио угарском двору, а за њим и остала босанска властела.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=261}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=276}} Жигмунд их је срдачно примио и потврдио им све старе поседе и титуле осим оних, које су биле дате на штету његових присталица Шубића и Франкопана. Хрвоје је 6. јануара 1409. године био уврштен у [[Витешки ред Змаја|ред Змаја]], који је Жигмунд основао 12. децембра 1408. године за успомену на победу у Босни, а чији члан је већ био деспот Стефан. Угарски краљ је Хрвоја чак узео за крштеног кума своје тек рођене кћери [[Елизабета Луксембуршка|Елизабете]].{{sfn|Хорват|1924|p=261}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=276}} Међутим, убрзо је у Босни дошло до правог грађанског рата, у који су се умешали и Турци, уништивши тековине угарске победе.{{sfn|Ћоровић|1989|p=276}}