Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

 

== Први рат са Млетачком републиком и краљ Римљана ==

Дана 16. септембра 1409. године окриљу Млетачке републике приступили су градови Нин и Раб, чији су становници, такође, постали млетачки грађани. Недуго потом, у млетачке руке су пали Црес и Осор,{{напомена|Данашњи [[Лошињ]].}} којима република већ 13. децембра 1409. године поставља кнезове.{{sfn|Милошевић|1994|p=53}}{{sfn|Хорват|1924|p=262}} На овај начин Млетачка република је загосподарила читавом северном Далмацијом, изузев [[Крк (острво)|Крка]].{{sfn|Милошевић|1994|p=53}} Ови успеси су у Венецији пробудили наду, да поврати читаву Далмацију. Република је 23. септембра 1409. расписала го­дишње награде за Шибеничане, који би млетачком [[Генерални провидур Далмације|провидуру]] предати градску тврђаву.{{sfn|Хорват|1924|p=262}} Пошто није била одзива, 25. октобра 1409. године провидуру [[Пјетро Лоредано|Пјетру Лоредану]] наложено је, да са флотом пође под Шибеник и позове га на предају. Међутим, пошто је био одбијен, [[Опсада Шибеника (1409—1412)|опсео је град]].{{sfn|Милошевић|1994|p=53}}{{sfn|Хорват|1924|p=262}} Кнез Шибеника, Иваниш Нелипчић послао је 300 људи у помоћ свом граду, коме су, такође, помагали и суседни Трогирани, пошто би и сами дошли у опасност падом града.{{sfn|Хорват|1924|p=262}} Почетком 1410. године Шибенику је стигла војска, коју му је у помоћ послао краљ Жигмунд.{{sfn|Милошевић|1994|p=53}}{{sfn|Хорват|1924|p=262}}{{sfn|Хорват|1924|p=262}} Да прикрију свој неуспех, после дугих преговора, 13. априла 1411. године Млечани су за 5.000 дуката, купили градове Островицу и Скрадин, које је краљ Ладислав 1407. године даривао Сандаљу Хранићу, који се декларисао као млетачки савезник.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=262}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=279}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=280}} Хрвоје се плашио да би република Св. Марка могла угрозити његове поседе, чији се велики део налазио у Далмацији. Стога ју је путем посланства послатог у Венецију, упитао како ће се држати према њему, истовремено затраживши да му република да титулу ''херцег сплитски'', јер је у повељи млетачких грађана од 1393. године био забележен као ''војвода босански''. Република му је одговорила 8. априла 1410. године, да неће узнемиравати његове поседе, ако буде стао иза њихових интереса у Далмацији. После овога, Хрвоје је према Млечанима заузео неутралан став.{{sfn|Хорват|1924|p=262}}