|
'''Георгије, Герасим от Бечкеречки''' (Велики Бечкерек, 1780<ref>Ласло Сеги, наведено дело</ref>—1827?1775—1827, Гргетег) калуђер, филозоф<ref>Александар Станојловић: "Петровград", монографија, Петровград 1938.</ref> и књижевник из Великог Бечкерека.
== Биографија ==
Рођен је у [[Зрењанин|Великом Бечкереку]] 1775. године као '''Георгије''',<ref>Pavel уJozef учитељскојŠafárik: породици."Geschichte Такоdes сеserbischen доSchriftthums: садаAus цитиралоdessen handschriftlichem ...", Prag 1865.</ref> у литературиучитељској породици.
Када се касније замонашио (после 18291809?), постао је православни калуђер, јеромонах<ref>Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.</ref> '''Герасим''', по Шафарику.<ref> Pavel Jozef Šafárik: "Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten", 1826.</ref> Подвизао се наводно по фрушкогорским манастирима, понајвише у [[Гргетег]]у.<ref>"Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона"</ref> Потписивао се са предикатом "от Бечкереки" (von Becskereki). Бавио се превођењем са немачког језика и књижевношћу. Сарађивао је са новосадским издавачем Дамјаном Стефановићем Каулицијем. Потписивао се само иницијалима: '''Г. от Б.''' ▼Међутим, по другом новом поузданијем извору<ref>Ласло Сеги: "СТУДЕНТИ СА ДАНАШЊЕ ТЕРИТОРИЈЕ АП ВОЈВОДИНЕ НА УНИВЕРЗИТЕТИМА И ВИСОКИМ ШКОЛАМА КРАЉЕВИНЕ УГАРСКЕ 1736–1850.", стр. 105 и 242, Нови Сад 2020.</ref>, мистериозни образовани "Бечкеречанин" је био уствари '''Георгије Савић''', син учитеља Максима из Великог Бечкерека. Георгије је рођен 1780. године и након похађања бечкеречке основне школе и непотпуне гимназије негде на страни, стекао је високо образовање. Уписао је 1800. године двогодишњу филозофију у Сегединском пијаристичком лицеју. По завршетку лицеја у Сегедину, прешао је на студије у Пешту. Имао је тада, судећи према студентској уписници - 22 године. Завршио је током 1802-1803. године на Будимско-Пештанском Универзитету студије геометрије. Живео је у родном граду, где се 1829. године јавља као пренумерант и градски сенатор.<ref>Аврам Бранковић: "Бој код Наварине или разореније турске флоте", превод са немачког, Будим 1829.</ref>
▲Када се касније замонашио (после 1829?), постао је православни калуђер, јеромонах<ref>Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.</ref> '''Герасим''', по Шафарику.<ref> Pavel Jozef Šafárik: "Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten", 1826.</ref> Подвизао се наводно по фрушкогорским манастирима, понајвише у [[Гргетег]]у.<ref>"Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона"</ref> Потписивао се са предикатом "от Бечкереки" (von Becskereki). Бавио се превођењем са немачког језика и књижевношћу. Сарађивао је са новосадским издавачем Дамјаном Стефановићем Каулицијем. Потписивао се само иницијалима: '''Г. от Б.'''
Објавио је 1807. године у Будиму превод на српски језик, немачке књиге о здрављу човека. Аутор књиге Хуфеланд, Кристоф Вилхелм био је професор "лекарске струке" у немачком граду Јени. Радило се о наслову: ''Художество къ продолженію живота человěческаго / отъ Хрістофора Вілхелмъ Хуфеландъ... ; Съ Нěмецкаго же на Славено-Сербскїй Дїалектъ сокращено и просто преведено чрезъ Г. отъ Б. 1804 Лěта''.
|
