Стара планина — разлика између измена

'''Балканске планине''' су [[Планински масив|планински ланац]] који се простире у источном делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Балканске планине се пружају од [[Врх Вршка Чука|врха Вршка Чука]] на граници између Бугарске и Србије на истоку, преко централне Бугарске до [[Рт Емина|рта Емине]] на [[Црно море|Црном мору]]. Дужина овог планинског система износи 557 km. Највиши врхови Балканских планина налазе се у централној [[Бугарска|Бугарској]]. Највиши врх је [[Ботев врх|Ботев]] 2.376 m, што планински ланац чини трећим највишим у земљи, после [[Рила|Риле]] и [[Пирин]]а. Планински ланац формира слив између сливних подручја [[Црно море|Црног]] и [[Егејско море|Егејског]] мора. Крашки рељеф краси велики број пећина, укључујући пећину [[Пећина Магура|Магуру]], у којој се налазе најзначајнији пећински цртежи из палеолитског периода.

Балканске планине су планински ланац тзв. склопљених планина „млади” део алпскоАлпско-хималаксог ланца који се протеже широм [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]]. Може се поделити на два дела'': главни балкански ланац и предбалкански северни део'', који благо залази у дунавску равницу. На југу се Балканске планине граниче с подбалканским долинама-низом од једанаест долина које теку од бугарске границе са Србијом према истоку до [[Црно море|Црног мора]], раздвајајући Балканске планине од ланца других [[планина]] познатих као средногорје, које укључују [[Витоша|Витошу]] и средњу гору. У Бугарској се Балканске планине могу поделити на три одељка: