Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 379:
 
== Период Хуситских ратова ==
[[Датотека:Jan Hus at the Stake.jpg|мини|лево|Спаљивање Јана Хуса на ломачи. Минијатура из ''[[Кодекс из Јене|Кодекса из Јене]]'', око 1500. год.]]
=== Хуситски покрет ===
Хусова смрт била је окидач за почетак национално-верског покрета у Бохемији. Изазвала талас протеста, а на скупу панова склопљен је савез ради заштите Хусовог учења. Одатле је сабору у Констанци послат протест због погубљења Хуса и објављено да је врховни суд по питањима религије [[Карлов универзитет|Прашки универзитет]]. Насупрот хуситима у Бохемији је организован савез католичких барона, углавном Немаца, коме је пришао и краљ Вацлав, који се у почетку односио благонаклоно према хуситима. У [[Праг]]у је почело протеривање католичких свештеника, на чија места су дошли хусити, увевши нови обред причешћивања из [[Путир|чаше]] ({{јез-лат|calix}}), који је сабор у Констанци најстроже забранио.{{напомена|По католичком учењу из чаше ([[Путир|калежа]]) могли су се причешћивати само свештеници, на којима тобоже лежи посебна ''благодет'', световњаци су се причешћивали само хлебом. Пошто је то симболички означавало нарочит положај клира, многа су ''јеретичка'' учења устајала против тог начина [[Евхаристија|причешћивања]] и захтевала да се и световњаци причешћују под оба вида, тј. хлебом и вином.}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=333}}
Линија 389 ⟶ 390:
У лето 1419. године дошло је до отворене побуне занатлија у Прагу, којима су се ускоро придружиле широке народне масе.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=333}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=489}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=}} Устаници су пустошили цркве и манастире, уништавајући предмете католичког култа.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=333}} Градско веће, непријатељски расположено према хуситском покрету, затворило се у већницу. Међутим, народна маса ју је заузела 30. јула и [[Прашка дефенестрација|већнике побацала кроз прозор]]. Покрет је ускоро захватио већину чешких градова.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=333}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=489}} Градска већа, која су се углавном састојала од имућних Немаца-католика, распуштана су и замењивана хуситским. Католички монаси и свештеници су протеривани и приступило се увођењу богослужења на народном језику.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=333}}
 
[[Датотека:Adolf Liebscher - Bitva na hoře Vítkově dne 14. července roku 1420.jpg|мини|десно|300п|'''Битка на Виткову''', код [[Праг]]а. Дело [[Адолф Либшер|Адолфа Либшера]].]]
Исте године је умро краљ Вацлав, и чешки престо је припао Жигмунду, као једином легитимном наследнику. Међутим, већина чешког становништва је одбила да га призна, као Хусовог непријатеља и убицу.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=333}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=489}} За њега се залагала католичка немачка црква, део крупних чешких земљопоседника, који су већином били германизовани, патрицијат чешких градова, који је у већини такође био немачки, и власници рудника.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=333}}{{sfn|Пејнтер|1997|p=489}}